Улице пуне малишана који траже новац

Катарина Шапоња
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Просјачење на улицама, испред тржних центара и у баштама кафића постало је свеприсутна појава посљедњих деценија, а најновији подаци показују да је у првих седам мјесеци текуће године због тога санкционисано 87 лица.

Надлежни истичу да је углавном ријеч о особама које су у Бањалуку дошле из других општина и градова.

- Полицијски службеници у континуитету санкционишу лица која се баве просјачењем, а у периодима када је ова негативна појава посебно изражена изводе се акције са акцентом на санкционисање починилаца прекршаја из Закона о јавном реду и миру РС, а који се односи на просјачење - појаснили су из Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Како наводе, на подручју града Бањалуке током 2023. године због почињених прекршаја из овог закона укупно је санкционисано 97 лица.

- Прописана новчана казна за ово дјело је од 200 до 800 КМ за лица која просјаче или наводе другог на просјачење, док је за навођење на просјачење малољетника, душевно обољелог или лица заосталог у развоју прописана новчана казна од 400 до 1.200 КМ или затворска до 40 дана - истакли су из министарства.

Према њиховим ријечима, лица која су на подручју Бањалуке санкционисана због кршења наведеног закона углавном имају пријављено пребивалиште на подручју других локалних заједница у Републици Српској или у Федерацији БиХ, а ради се о лицима ромске националности.

Директорица Центра за социјални рад Ирена Јолџић истакла је како не добијају пуно пријава због посјачења, јер постоји само једна породица која живи у Бањалуци са којом су упознати и то су, како каже, дјеца ромске националности.

- Друге породице које просе са дјецом долазе претежно викендом из других
градова. Када нас позове полиција због таквих случајева, ми изузмемо дјецу, смјестимо их у сигурну кућу или прихватну станицу док не дођу њихови родитељи и донесу лична документа - навела је она.

Како додаје, већином то нису особе из Бањалуке, него их упућују у центар за социјални рад града или општине из које дијете долази, а од полиције добијају новчану казну.

- Ми дијете нећемо вратити док нам не приложе документа и због тога се многи који су ухваћени не враћају у Бањалуку, јер их више коштају трошкови које имају за то, него што „зараде” - истакла је Јолџићева.

Грађани кажу да особе које траже новац најчешће сусрећу испред тржних центара или већих маркета. Истичу да неријетко виђају и дјецу која просе.

- Жао ми је те дјеце јер их родитељи користе као средство за брзу зараду, док сами одбацују могућност за рад. Недавно сам сједила са пријатељицама у башти једног кафића у насељу Нова варош, када је једна млада жена са босоногим малишанима пришла нашем столу и тражила да јој дамо новац да им купи храну. Дали смо јој неки ситниш, али је убрзо опет дошла. Када сам је питала да ми помогне да очистим кућу, а ја ћу јој поштено платити, она се само окренула - испричала је мјештанка Нове вароши Живана С.

Акција

МУП РС је прошле године реализовао републичку акцију „Стоп просјачењу” које је један од најприсутнијих облика економске експлоатације дјеце.

- Просјачење не смије и не може да буде посматрано као „стил живота” или „научен образац понашања” - напоменули су тада из МУП-а Српске. 

Циљ акције, током које је био организован низ превентивних и репресивних активности, како су истакли, јесте јачање свијести грађана о ризицима и посљедицама просјачења дјеце.

- Ова негативна појава за посљедицу има и нарушавање других права дјетета као што су права на здраво одрастање, образовање, живот у породици, здравствену заштиту, заштиту од сваког облика насиља и многа друга - нагласили су у саопштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана