Шуме у Српској крцате најбољим тартуфима

Илијана Божић
Шуме у Српској крцате најбољим тартуфима

Бањалука - Тартуфи, необичне и скупе гљиве расту у нашим шумама, а ово благо под земљом успјешно налази Бањалучанин Мијодраг Вуковић.

Он се бави и прерадом ових скупоцјених гљива, са жељом да оне постану симбол Српске. Прерађевине од црног злата носе назив “Вук тартуфи” и први пут ће бити изложени у Крајишкој кући у Бањалуци. Оне су и први производ од тартуфа на подручју Српске. Вуковић каже да су цијене прилагођене стандарду наших потрошача те да је један грам тартуфа кошта 0,60 КМ, што је трећина европске цијене.

- Тартуф је ријетка, укусна, али и веома здрава делиција. Ако знамо да су аминокиселине храна за мозак, а да их тартуф има 13, онда је јасно зашто је тако здрав. У кухињи се могу користити на много начина у слатким, сланим и киселим јелима. Добри су у комбинацији са тјестенином и уз месо, али и уз ракији - рекао је Вуковић.

Он за “Глас Српске” каже да су наши тартуфи далеко квалитетнији од оних из земаља гдје је развој индустрије довео до загађења шума.

- Љубав према гљивама појавила се у дјетињству, када сам с оцем трагао за њима. Прије шест година дошао сам до Зорана Давидовића, који је на овим просторима био пионир у тој области. Од тада ми је трагање за тартуфима постало хоби. Касније сам набавио псе и почео све више сазнавати о тој специфичној врсти гљива - рекао је Вуковић. Он је нагласио да не жели да тартуфе продаје у Италији и Њемачкој него да тежи да оне постану препознатљив симбол Републике Српске.

За овај необични посао неопходна је едукација, што није лак задатак, јер је литература доступна на српском језику веома оскудна.

- Скривене гљиве није лако пронаћи и потребно је много труда, упорности и љубави. Знао сам прећи 15 километара а да не пронађем ниједан тартуф. Међутим, кад је неко заљубљен у ово, није му проблем да оде ни 100 километара у потрагу - рекао је Вуковић.

Истакао је да је наше подручје неистражено, али да је Српска међу богатијим државама, не само по количини него и по здрављу тартуфа.

- Могу се наћи у парку “Младен Стојановић” и кампусу, али таква мјеста избјегавам због загађења. У шумама у околини су најквалитетнији. Имамо идеалне услове за њихов раст. У Европи је откривено око 160 врста тартуфа, од којих много има на нашим просторима - рекао је Вуковић.

Прерађевине од ових гљива почео је правити да би продужио рок трајања свјежих тартуфа, који након 15 дана пропадају.

- Догађало се да имам свјеже тартуфе, али да их немам коме продати. Тако су настали намази и тартуфати. Актуелан је тартуфат од црног тартуфа, који се прави уз маслиново уље и морску со, без хемије, без адитива и појачивача укуса, што је врло важно. Намази настају спајањем тартуфа са маслацем, али и са медом - рекао је Вуковић и додао да како сезона буде одмицала тако ће се повећавати понуда производа од ових гљива.

Планови

Вуковић је нагласио да тартуфари желе да се убудуће удруже на нивоу РС, али и БиХ.

- Само удружени можемо наступити на страним тржиштима. Имамо у плану и плантажни узгој тартуфа, али појединачно - рекао је Вуковић.

Матични уред
Матични уред
Матични уред
Матични уред
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана