Спасене 334 жртве породичног насиља

Сигурна кућа у Бањалуци, у којој тренутно борави 14 особа, ових дана обиљежава пет година постојања. Од оснивања у фебруару 2007. године па до данас она је пружила уточиште за 157 жена и 177 дјеце жртава породичног насиља.

- Иницијативу за оснивање Сигурне куће покренуле су Удружене жене Бањалука. Ипак, они најзаслужнији за њен настанак су Aдминистративна служба града и Влада Републике Српске, који и финансирају наш рад. Јако је важно да постоји овакав тип подршке женама и дјеци које трпе насиље у породици. Сигурна кућа им је кров над главом за неки први период када се склоне од насилника - рекла је координатор Сигурне куће у Бањалуци Aмела Башић-Томић.

Како она наводи, Законом о заштити од насиља у породици одређено је да особе могу да бораве три мјесеца у Сигурној кући, с тим да постоји могућност да се тај боравак продужи на шест мјесеци.

- У том периоду жене и дјеца пролазе кроз посебан програм у којем им се пружа психосоцијална, правна и медицинска помоћ од стране стручног особља које им је доступно 24 часа. Постоји и низ радно-окупационих терапија, креативних радионица, те радионица из области здравствене његе, оснаживања и упознавања жена са могућностима који им закони из социјалне заштите пружају - објаснила је Башић-Томић.

Према њеним ријечима, око 60 одсто жена наставило је са самосталним животом послије боравка у Сигурној кући, док су се остале вратиле у проблематичну породичну заједницу.

- Ово је веома добар резултат с обзиром на економску кризу и степен незапослености. Имамо сарадњу са одређеним послодавцима који нам излазе у сусрет и запошљавају жене, што је први корак у стварању новог живота са својом дјецом, далеко од насиља које су трпјеле годинама. Послије тога слиједи проналажење стана, чиме се и стичу услови за напуштање Сигурне куће - истакла је Башић-Томић.

Она је додала да се често дешава да жене које се врате у брачну или ванбрачну заједницу у којој су злостављане поново затраже уточиште у Сигурној кући.

- Да би дошле до нас, жене морају пријавити насиље полицији, која позива мобилни тим састављен од представника Центра за социјални рад и Удружених жена и они доносе одлуку о смјештању у Сигурну кућу. Јако тешко је женама које су већ у тешком психичком стању донијети такву одлуку - казала је Башић-Томић.

Она је додала да је један од великих напредака повећана осјећајност друштва на ову проблематику, јер људи све више осјећају обавезу и одговорност да помогну на разне начине жртвама насиља.

- Наш највећи успјех и потврда раду су жене које су у току боравка у Сигурној кући одлучиле да наставе даље и када их видимо срећне, збринуте, запослене и да заједно са својом дјецом уживају у животу без насиља, знамо да смо урадили праву ствар - рекла је Башић-Томић.

Мали становници

- Дјеца у већини ситуација нису директне жртве насиља у породици, али само присуство таквим сценама може да остави трајне психичке посљедице на њих. Често се дешава да буду и занемарени од стане мајке која трпи злостављање на чему активно радимо у току њиховог заједничког боравка у Сигурној кући - рекла је Aмела Башић-Томић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.