Слијепим лицима недостају пси водичи

Кретање слијепих лица уз пса водича није заживјело у пракси ни у Бањалуци, а ни у Републици Српској, јер не постоји центар за обуку паса, као ни одговарајућег кадра. A познато је да је један од три начина на која се слијепа и слабовида лица крећу уз помоћ паса водича, док су остала два уз помоћ бијелог штапа и пратиоца.

Рекао је ово "Гласу Српске" предсједник Савеза слијепих РС Бранко Сузић.

Према његовим ријечима, потреба за оваквим центром постоји, али интересовање чланова Савеза није велико због финансијских средстава.

- Финансије су нас одвукле са те путање, јер наши штићеници немају новца, а један такав пас, као и његова обука коштају. За нас је то скупа инвестиција. Нико од надлежних није препознао потребу да се отвори таква установа, а ми бисмо подржали такву иницијативу - рекао је Сузић.

Нагласио је да још увијек нису разговарали са надлежнима из градске управе о питању отварања једног оваквог центра.

- Свјесни смо да је потребно земљиште за изградњу, као и одговарајући кадар. Мада, постоји идеја да уз обуку граничних паса буде отворен и један посебан сегмент гдје би се обучавали и пси водичи - рекао је Сузић и додао да потреба за оваквим псима није изражена само код слијепих, него и код особа са инвалидитетом.

Предсједник Друштва за заштиту животиња "Ноа" Драгомир Мијић истакао је да је тренутно у току акција за набавку пса водича Бањалучанки Клари Вујинић.

- Покушавамо разним активностима и манифестацијама, као и апелима на све људе добре воље, да сакупимо довољно новца да би се Клари обезбиједио пас водич, јер треба да буде издвојено око 13.000 евра за једног пса. Дио средстава смо сакупили и напредујемо ка том циљу - рекао је Мијић.

Напоменуо је да се за сада пси набављају из Хрватске, јер тамо постоји Центар за обуку.

- Компликована је процедура. Треба поднијети захтјев за листу чекања да бисте добили пса, који прво треба да проведе годину на такозваној социјализацији, јер треба да се упозна са будућим власником и средином у којој ће живјети. Сваки пас се дресира посебно, у зависности од будућег власника, његових особина и карактера - објаснио је Мијић.

Додао је и то да вријеме проведено на листи чекања зависи од могућности усклађивања карактеристика одшколованог пса у односу на особине потенцијалног власника.

- Понекад се чека и по двије године да би се добио дресиран пас. Он изискује одређене трошкове, али његова улога нема цијену у животу слијепе особе. Немамо оспособљених људи, а средина у којој живимо нема слуха за овакве ствари - огорчен је Мијић.

Правила о дресури

- Избор паса који се дају на коришћење слијепим лицима спроводи се на темељу процјене њихових генетских карактеристика. Најчешће се користе лабрадори и златни ретривери, као и друге расе, њемачки овчари - рекао је Драгомир Мијић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.