Струка и активисти дигли глас због сјече стабала: Траже системску одговорност

БАЊАЛУКА - Због узнемирености грађана и све гласнијих упозорења о уништавању вегетације на обали Врбаса, представници струке и активисти окупили су се данас како би затражили одговорност и указали на, како наводе, дуготрајан проблем нетранспарентног управљања ријеком и њеним приобаљем.

Грађани дали „вјетар у леђа“

Игор Калаба из Центра за животну средину (ЦЗЗС), поручио је да су се окупили с обзиром на то да се доста грађана узнемирило због уништавања вегетације на обали Врбаса. Он се захвалио свим грађанима који су интензивно и промптно реаговали, те дали им вјетар у леђа.

- Ово је само једна епизода у серијалу уништавања корита и обала Врбаса. Као што знате, више од годину дана пратимо ситуацију. Покренули смо кривичну пријаву и више жалби. Недавно смо на суду добили једну у вези са радовима који се одвијају узводно у предјелу Шехера - истакао је он.

Не траже „жртвену јагњад“, већ одговорност

Додао је да, када је у питању смјена стручног надзора у Градској управи, не траже жртвене јагањце, него системску, али и кривичну одговорност за несавјесно вршење службе.

Врбас као идентитет града

Ванредни професор Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци др Игор Кувач рекао је да је ријека Врбас један од основних елемената идентитета града Бањалуке, да је то вриједно природно наслијеђе са вишевјековном традицијом.

- Управо тај Врбас што пролази кроз урбано подручје, заједно са његовим коритом и зеленилом, чини оно што је вриједност овог града и што је његов идентитет и оно што се у научним и стручним круговима, али и у перцепцији људи препознаје као идентитет и оно што овај град разликује од других мјеста. То је оно што треба да се чува, штити и унапређује на најбољи могући начин - навео је он.

Историјска веза града и ријеке

Веза Бањалуке и Врбаса, како каже Кувач, града и ријеке, одувијек је била природна и органска током вијекова.

- Нажалост, дјелимично је угрожена током периода модернизације и урбанизације у другој половини 20. вијека. Након усвајања првог и јединог урбанистичког плана 1975. године није било довољно времена и средстава да се град и ријека боље повежу, иако су многи пројекти, па и пројекат за Трг Крајине са објектима робне куће "Боска" и Дома радничке солидарности, предвиђали концепт терасастог спуштања центра града преко тврђаве до ријеке - казао је Кувач.

Универзитет као ресурс за рјешења

Нагласио је да Универзитет сигурно има ресурсе да теми везе града и ријеке приступи интегрално, мултидисциплинарно и системски, јер у свом саставу има Природно-математички факултет, Шумарски факултет, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет и све друге факултете.

Значај природне обале и стабала

Руководилац катедре за микробиологију на Природно-математичком факултету у Бањалуци професорица др Свјетлана Лолић нагласила је да као грађанин није против изградње шеталишта поред ријеке Врбас.

- Као биолог морам нагласити ријеч "поред" ријеке Врбас. Зашто поред? Та природна обала уз воду, на коју сам поносна кад одем у неке градове и видим како су ријеке забетониране, има веома важну улогу, не само са биолошког и еколошког аспекта. Ту уз обалу у земљишту имамо велики број микроорганизама и ситних животиња који се хране распаднутом органском материјом и заправо раде оно што бисмо ми требали да радимо, а то јесте пречишћавање - појаснила је она.

Еколошка улога врба

Лолићева истиче да стабла која се налазе уз саму обалу са географског и геолошког аспекта вежу коријење у земљу и спречавају процесе ерозије.

- Спречавају природни одрон земљишта, односно чувају обалу. Свако стабло врбе може на дневном нивоу да упије 300 до 500 литара воде. То значи да они исушују околно земљиште и повећавају капацитет земљишта да упије воду током великих киша. Свака крошња изнад воде прави сјенку гдје се накупљају рибе и сви остали организми. Ту се ток воде успорава, а то су такозване мирне луке у близини стабала гдје животиње налазе своја станишта, гдје се мријесте неке врсте и свако уклањање ових стабала представља надокнадиву штету по живи свијет у води. Aерозагађењe смо имали током читаве зиме и  сад како је прољеће помало иде на маргину догађаја. Свако стабло у граду нам је битно и за свако треба да се боримо - поручила је она.

Шири проблем и критика пројеката

Калаба се поново обратио медијима и рекао да очекују правични бијес струке не само у Бањалуци, већ и по питању многих других пројеката који су урађени нетранспарентно, веома често незаконито и на корист појединаца, а на штету ширег друштва и природе.

- Морам да нагласим колико је ово апсурдна ситуација да смо ми морали због различитих коментара да напишемо текст зашто смо против илегалне градње. Сам тај наслов је толики "нонсенс" који ми живимо сваки дан и кад причамо о урбанистичком развоју у Бањалуци, живимо га сваки дан и гутамо те кнедле бијеса једноставно због несистемског и неправичног приступа у којем страда опште добро. Ово није прича само ових врба и другог дрвећа које је посјечено, које је једнако битно. Рећи за нешто што је у природи да је коров је антропоцентрично тумачење лишено еколошког знања - казао је он.

Питања о пројекту „Бањалучка рива“

Јуче су, рекао је Калаба, чули на прес конференцији да ће се градити "Бањалучка рива" широка пет до десет метара.

- Гдје, како, ко је дизајнирао, који материјали, колико ће се морати земље преорати, колико ће се камења ко зна одакле насути, колико ће цемента бити изливено на обале и у корито? Шта се дешава са вегетацијом, шта се дешава са свим људима који су ту хтјели да приђу? Шта се дешава са свим оним приватним лицима који праве своје риве, своје плаже и своје прилазе за чамце и своје бетониране стазе и ограђују људима приступ ријеци, на што немају право апсолутно законски? То је тапшање њих по раменима - изјавио је Калаба.

Свима који покушавају да ову ситуацију искористе у дневно-политичке сврхе, како каже Калаба, поручио је да ово јесте политичко питање.

- Урбанистички развој је политичко питање, екологија је веома политичко питање - закључио је он.

Реакција града и наредни кораци

Подсјећамо да је данас градоначелник Драшко Станивуковић наложио предузимање свих потребних радњи, укључујући разрјешење постојећег надзора, те именовање новог стручног надзора ради даљег праћења реализације пројекта.

Новоименовани стручни надзор пратиће наставак радова на реализацији пројекта "Бањалучка рива", у оквиру којег је, на потезу од Венеција до Градског моста, у складу са раније дефинисаном пројектном документацијом, планирана садња 50 нових садница врбе.

Из Градске управе поручили су да је Градска инспекција током теренског надзора утврдила да је у оквиру извођења радова на обали Врбаса уклоњена једна врба, седам топола од којих је једна била шупља, а багрем и зова чинила су преосталу групу посјечених стабала које се класификују као коровске врсте. У записнику инспекције, како тврде, наведено је да је на предметној локацији евидентирано шест старих пањева.

Даљим увидом утврђено је да је стручни надзор, именован од стране града био задужен за праћење реализације пројекта. Иако су, како тврде, радови извођени у складу са пројектном документацијом и правоснажном грађевинском дозволом, надзор је био обавезан да укаже на околности и предузме одговарајуће мјере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.