Рампе нису довољне: Особе са инвалидитетом и даље наилазе на препреке у Бањалуци

БАЊАЛУКА - Рампе и прилагођени тротоари нису довољни за потпуну приступачност објеката и за кретање, јер особе са инвалидитетом и даље наилазе на препреке у коришћењу јавних услуга, превоза и других градских садржаја.

Борац за права особа са инвалидитетом Вања Чолић за "Глас Српске" сматра да је Бањалука, у поређењу са другим локалним заједницама, релативно приступачна корисницима колица и других помагала, али то, истиче она не значи да је ситуација задовољавајућа за све особе са инвалидитетом.

- Приступачност се не односи само на кориснике колица, већ и на особе са оштећењем вида и слуха - појаснила је она.

Према њеним ријечима, један од главних проблема су неадекватно урађени спустови на појединим тротоарима.

- Они се не налазе у близини пјешачког прелаза или на једној страни улице постоје, док их на другој нема. Код реконструкција улица у самом центру о томе се води рачуна, док су приградска насеља и даље недовољно приступачна - казала је она.

Рампе представљају најбоље и најсигурније рјешење за кретање корисника колица уколико су урађене по стандардима.

- Подземни пролази или јавни лифтови у значајној мјери нису у функцији, тако да се не можемо ослонити на ту могућност - рекла је Чолићева.

Истакла је да олакшан приступ не значи и несметано коришћење садржаја које одређени јавни објекат нуди.

- Већини јавних установа, здравствених институција, продавница или угоститељских објеката можемо физички прићи јер имају рампу, али је питање да ли задовољавају све стандарде приступачности. У здравственим установама и даље имамо високе шалтере, тако да ниједна особа која користи колица не може сама отићи код љекара - истакла је она.

Додала је да за приступачност здравствених услуга није довољно то што особе са инвалидитетом имају предност приликом одласка код љекара.

Удружење жртава саобраћајних незгода "СТЕП" представило је анализу приступачности угоститељских објеката.

- Поражавајућа је чињеница да само један хотел у граду има прилагођене собе за особе са инвалидитетом, два ресторана имају приступачан тоалет, а нема ниједан кафић - нагласила је Чолићева.

Како каже, јавни превоз не подразумијева само прилагођене аутобусе, већ и аутобуска стајалишта и тротоаре.

- Једнако је важна и обученост возача за пружање адекватне подршке, од руковања рампом до директне помоћи самом кориснику колица или особи која се креће уз помоћ другог помагала. Због наведеног, особе које су корисници колица и које зависе од туђе помоћи углавном користе специјализовани превоз преко организација - рекла је Чолићева.

Нагласила је да свакодневно свједочимо непрописном паркирању и злоупотреби паркинг мјеста.

- Не размишља се о потребама особа са инвалидитетом у погледу сигурног и адекватног паркинг мјеста, као да нам се поручује да не треба да излазимо из својих домова, идемо на посао, у град, генерално да се крећемо - каже она.

Додала је да се потписивањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом 2010. године, БиХ обавезала на пуно остваривање права без дискриминације по основу инвалидности.

- За 16 година није много урађено. И даље се највише прича о физичкој приступачности јер се она најбоље види. Ако знамо да је персонална асистенција један од главних предуслова за самосталан живот особа са инвалидитетом, крајње је вријеме да се озбиљније приступи рјешавању овог питања - закључила је она.

Запошљавање

Вања Чолић је навела да већина области захтијева унапређења како би особе са инвалидитетом могле да остварују једнака права.

- Једна од најпроблематичнијих области је запошљавање особа које имају радну способност и формално образовање, али због својих ограничења и зависности од помоћи другог лица не добијају прилику - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.