Ра­дост пи­ју­кања и ломљења че­сни­це

“Бо­жић, Бо­жић бла­ги дан, бла­гог Хрис­та ро­ђен­дан... Бо­жић, Бо­жић све­ти дан, сав свје­тлош­ћу оба­сјан. Дје­ва Хрис­та ро­ди­ла, пе­ле­на­ма по­ви­ла, у пе­ћи­ни Хрис­тос би, Све­та Дје­ва над њим бди...”, пје­ва­ли су углас ма­ли­ша­ни бањалу­чког пра­во­сла­вног врти­ћа “Aн­ђе­лак” то­ком про­сла­ве нај­ве­ћег хриш­ћан­ског пра­зни­ка ко­јег су да­ни­ма нес­трпљиво иш­че­ки­ва­ли.

Упркос чињени­ци да је ра­спуст и да је број дје­це у об­да­ни­шту мањи не­го ина­че, то их ни­је спри­је­чи­ло да на­пра­ве пра­зни­чну атмо­сфе­ру испуњену бо­жи­ћним ду­хом. Кроз сво­је де­це­ниј­ско пос­то­јање, овај вртић је ва­спи­тао ви­ше од хиљаду ма­ли­ша­на ко­ји су и ка­сни­је у то­ку шко­ло­вања ос­та­ли узор­ни ђа­ци, што је, ка­ко ка­жу у врти­ћу, нај­ве­ћа по­хва­ла за сав уло­же­ни труд.

- За ова­ко ли­је­по ва­спи­та­ну дје­цу, за ус­пје­шан рад са на­шим нај­мла­ђи­ма, за­слу­жно је особље врти­ћа ко­је им сва­ко­дне­вно пру­жа пу­но љуба­ви и пажње. Тру­ди­мо се да на­шим нај­мла­ђим од ма­лих но­гу уса­ђу­је­мо љубав пре­ма Бо­гу, пре­ма Ису­су Хрис­ту, ка­ко би је­дно­га да­на пос­та­ли до­бри људи на ко­је ће­мо би­ти по­но­сни и сре­ћни што их зна­мо - ре­кла је ру­ко­во­ди­лац врти­ћа “Aн­ђе­лак” Да­ни­ца Сти­кић.

Она ка­же да да­нас, у вре­ме­ну у ко­ме је ве­ли­ки и од­го­во­ран за­да­так извес­ти ди­је­те на пра­ви пут, стру­чни ка­дар врти­ћа “Aн­ђе­лак” нас­то­ји још у нај­ра­ни­јем дје­тињству да ра­зви­ја осје­ћај за ис­тин­ске, хриш­ћан­ске ври­је­днос­ти.

- Тру­ди­мо се да их на­учи­мо да во­ле људе око се­бе, сво­је нај­бли­же, при­ја­теље... да се кроз за­је­дни­цу са дру­ги­ма испу­не и ре­али­зу­ју као осо­бе. Ве­ома је ва­жно, по­се­бно у ври­је­ме бо­жи­ћних пра­зни­ка, оба­си­па­ти дје­цу Хрис­то­вом љубављу ко­ја је бе­зу­сло­вна и као та­ква нај­дра­го­цје­ни­ја. Не­ки ро­ди­тељи ми­сле да, ако дје­цу за­трпа­ју црта­ним фил­мо­ви­ма пу­ним на­сиља и ви­део-игри­ци­ма ко­је су по­дје­дна­ко агре­си­вне, чи­не пра­ву ствар и та­ко по­ка­зу­ју љубав пре­ма њима. Ме­ђу­тим, то је по­гре­шно. Вољети га и пра­шта­ти му гре­шке, не ос­тављати га да жи­ви са њима, то је оно че­му тре­ба као ро­ди­тељи да стре­ми­мо - ка­за­ла је Сти­ки­ће­ва.

Те­та Да­на, ка­ко је дје­ца зо­ву, ка­же да су сви у врти­ћу са ве­ли­ким нес­трпљењем и узбу­ђењем при­пре­ма­ли бо­жи­ћни про­грам, јер је то за њих, као и за све ос­та­ле, нај­ра­до­сни­ји хриш­ћан­ски пра­зник.

- Ра­ду­је­мо се обиљежа­вању Бо­жи­ћа, јер та­да дје­ца при­пре­ма­ју све­ча­ни про­грам ко­ји се сас­то­ји од ра­зли­чи­тих ре­ци­та­ци­ја, пје­сми­ца, при­ка­зи­вања број­них оби­ча­ја ко­ји осли­ка­ва­ју на­шу бо­га­ту тра­ди­ци­ју. На тај на­чин дје­ца се уче оби­ча­ји­ма, по­ка­зу­је­мо им шта је сврха овог пра­зни­ка. На Бадњи дан ки­ти­мо бадњак, ор­га­ни­зу­је­мо пи­ју­кање за ма­ли­ша­не ко­ји су та­да нај­ве­се­ли­ји, јер по­ред то­га што до­би­ју слат­ки­ше, они се и за­ба­ве. Ломљење че­сни­це и паљење бо­жи­ћне сви­је­ће у при­сус­тву све­ште­ни­ка је­дни су од нај­ва­жни­јих оби­ча­ја и нај­све­ча­ни­јих тре­ну­та­ка ка­да се осје­ти дух за­је­дниш­тва. Обиљежа­вањем овог пра­зни­ка учи­мо их да до­бро уви­јек по­бје­ђу­је зло, да тре­ба би­ти до­бар чо­вјек, јер се до­бро до­брим вра­ћа, да по­шту­ју и во­ле све људе, али да зна­ју ко су и шта су - ис­та­кла је Сти­ки­ће­ва.

Ка­за­ла је да се ру­ко­вод­ство је­ди­ног пра­во­сла­вног об­да­ни­шта у Бањалу­ци тру­ди да његу­је ис­кон­ске, хриш­ћан­ске ври­је­днос­ти.

- Са­мо кроз вје­ру и Цркву мо­же­мо ус­мје­ра­ва­ти дје­цу на пра­ви пут. Сма­трам да ће на­ши ма­ли вјер­ни­ци са­мо уз Бо­жи­ју љубав мо­ћи пре­ва­зи­ћи све евен­ту­ал­не жи­во­тне по­те­шко­ће и ди­ле­ме, а то­ме нас учи и Бо­жић - ре­кла је Сти­ки­ће­ва.

Окру­же­на ве­се­лим дје­чи­јим ли­ци­ма, сре­ћна је би­ла и ва­спи­та­чи­ца Aле­ксан­дра Ши­ка­нић ко­ју смо за­те­кли у при­пре­мању бо­жи­ћне про­сла­ве.

- Као и сва­ке го­ди­не, за Бо­жић изно­си­мо им­про­ви­зо­ва­ну пе­ћи­ну, пос­тављамо пра­ву сла­му, при­пре­ма­мо “пи­ју­кање” за ко­је оби­чно до­но­си­мо бом­бо­не, ора­хе и ље­шни­ке... Раз­го­ва­ра­мо са нај­мла­ђи­ма, учи­мо их мо­ли­тва­ма ка­ко би на пра­ви на­чин на­учи­ли ста­ре оби­ча­је. Та­ко­ђе ми­је­си­мо и че­сни­цу, ко­ја за дје­цу пред­ставља је­дан од нај­за­нимљиви­јих тре­ну­та­ка, јер се сва­ко ди­је­те по­тај­но на­да да ће баш оно до­би­ти бо­жи­ћну “па­ри­цу” ко­ја сим­бо­ли­зу­је бла­гос­тање то­ком чи­та­ве го­ди­не - по­ја­сни­ла је Ши­ка­ни­ће­ва.

По­сли­је при­го­дне бо­жи­ћне при­ре­дбе упи­та­ли смо че­тво­ро­го­дишњу Aну Ла­зић че­му се она нај­ви­ше ра­ду­је за овај ве­ли­ки хриш­ћан­ски пра­зник.

- Нај­ви­ше ме ра­ду­је ломљење че­сни­це, јер та­да сви мо­ји дру­га­ри, као и ја, оче­ку­ју да ће до­би­ти па­ри­цу. Aко је до­би­јем, зна­чи да ћу има­ти слат­ки­ша чи­та­ву го­ди­ну - ре­кла је Aна.

Са њом се сла­же и пе­то­го­дишњи Aле­кса Ма­ле­тић ко­ји је ре­као да му се до­па­да и пи­ју­кање.

-         Сви­ђа ми се пи­ју­кање, јер се та­да са дру­га­ри­ма та­кми­чим ко ће са­ку­пи­ти нај­ви­ше бом­бо­на - ка­зао је Ма­ле­тић.

Хриш­ћан­ске осно­ве

Кроз игру, пје­сму и за­ба­ву у врти­ћу “Aн­ђе­лак” ма­ли­ша­не уче жи­во­ту за­сно­ва­ном на хриш­ћан­ским осно­ва­ма.

- На тај на­чин отва­ра­ју им се вра­та Цркве за по­зна­вање Хрис­та, што је и сми­сао ра­да овог об­да­ни­шта. Сва­ко ди­је­те са сво­јим жељама и тежњама је ли­чност ко­ја се упо­зна­је и во­ли, те му се та­ко и прис­ту­па - ис­та­кла је Да­ни­ца Сти­кић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.