Ra­dost pi­ju­kanja i lomljenja če­sni­ce

“Bo­žić, Bo­žić bla­gi dan, bla­gog Hris­ta ro­đen­dan... Bo­žić, Bo­žić sve­ti dan, sav svje­tloš­ću oba­sjan. Dje­va Hris­ta ro­di­la, pe­le­na­ma po­vi­la, u pe­ći­ni Hris­tos bi, Sve­ta Dje­va nad njim bdi...”, pje­va­li su uglas ma­li­ša­ni banjalu­čkog pra­vo­sla­vnog vrti­ća “An­đe­lak” to­kom pro­sla­ve naj­ve­ćeg hriš­ćan­skog pra­zni­ka ko­jeg su da­ni­ma nes­trpljivo iš­če­ki­va­li.

Uprkos činjeni­ci da je ra­spust i da je broj dje­ce u ob­da­ni­štu manji ne­go ina­če, to ih ni­je spri­je­či­lo da na­pra­ve pra­zni­čnu atmo­sfe­ru ispunjenu bo­ži­ćnim du­hom. Kroz svo­je de­ce­nij­sko pos­to­janje, ovaj vrtić je va­spi­tao vi­še od hiljadu ma­li­ša­na ko­ji su i ka­sni­je u to­ku ško­lo­vanja os­ta­li uzor­ni đa­ci, što je, ka­ko ka­žu u vrti­ću, naj­ve­ća po­hva­la za sav ulo­že­ni trud.

- Za ova­ko li­je­po va­spi­ta­nu dje­cu, za us­pje­šan rad sa na­šim naj­mla­đi­ma, za­slu­žno je osoblje vrti­ća ko­je im sva­ko­dne­vno pru­ža pu­no ljuba­vi i pažnje. Tru­di­mo se da na­šim naj­mla­đim od ma­lih no­gu usa­đu­je­mo ljubav pre­ma Bo­gu, pre­ma Isu­su Hris­tu, ka­ko bi je­dno­ga da­na pos­ta­li do­bri ljudi na ko­je će­mo bi­ti po­no­sni i sre­ćni što ih zna­mo - re­kla je ru­ko­vo­di­lac vrti­ća “An­đe­lak” Da­ni­ca Sti­kić.

Ona ka­že da da­nas, u vre­me­nu u ko­me je ve­li­ki i od­go­vo­ran za­da­tak izves­ti di­je­te na pra­vi put, stru­čni ka­dar vrti­ća “An­đe­lak” nas­to­ji još u naj­ra­ni­jem dje­tinjstvu da ra­zvi­ja osje­ćaj za is­tin­ske, hriš­ćan­ske vri­je­dnos­ti.

- Tru­di­mo se da ih na­uči­mo da vo­le ljude oko se­be, svo­je naj­bli­že, pri­ja­telje... da se kroz za­je­dni­cu sa dru­gi­ma ispu­ne i re­ali­zu­ju kao oso­be. Ve­oma je va­žno, po­se­bno u vri­je­me bo­ži­ćnih pra­zni­ka, oba­si­pa­ti dje­cu Hris­to­vom ljubavlju ko­ja je be­zu­slo­vna i kao ta­kva naj­dra­go­cje­ni­ja. Ne­ki ro­di­telji mi­sle da, ako dje­cu za­trpa­ju crta­nim fil­mo­vi­ma pu­nim na­silja i vi­deo-igri­ci­ma ko­je su po­dje­dna­ko agre­si­vne, či­ne pra­vu stvar i ta­ko po­ka­zu­ju ljubav pre­ma njima. Me­đu­tim, to je po­gre­šno. Voljeti ga i pra­šta­ti mu gre­ške, ne os­tavljati ga da ži­vi sa njima, to je ono če­mu tre­ba kao ro­di­telji da stre­mi­mo - ka­za­la je Sti­ki­će­va.

Te­ta Da­na, ka­ko je dje­ca zo­vu, ka­že da su svi u vrti­ću sa ve­li­kim nes­trpljenjem i uzbu­đenjem pri­pre­ma­li bo­ži­ćni pro­gram, jer je to za njih, kao i za sve os­ta­le, naj­ra­do­sni­ji hriš­ćan­ski pra­znik.

- Ra­du­je­mo se obilježa­vanju Bo­ži­ća, jer ta­da dje­ca pri­pre­ma­ju sve­ča­ni pro­gram ko­ji se sas­to­ji od ra­zli­či­tih re­ci­ta­ci­ja, pje­smi­ca, pri­ka­zi­vanja broj­nih obi­ča­ja ko­ji osli­ka­va­ju na­šu bo­ga­tu tra­di­ci­ju. Na taj na­čin dje­ca se uče obi­ča­ji­ma, po­ka­zu­je­mo im šta je svrha ovog pra­zni­ka. Na Badnji dan ki­ti­mo badnjak, or­ga­ni­zu­je­mo pi­ju­kanje za ma­li­ša­ne ko­ji su ta­da naj­ve­se­li­ji, jer po­red to­ga što do­bi­ju slat­ki­še, oni se i za­ba­ve. Lomljenje če­sni­ce i paljenje bo­ži­ćne svi­je­će u pri­sus­tvu sve­šte­ni­ka je­dni su od naj­va­žni­jih obi­ča­ja i naj­sve­ča­ni­jih tre­nu­ta­ka ka­da se osje­ti duh za­je­dniš­tva. Obilježa­vanjem ovog pra­zni­ka uči­mo ih da do­bro uvi­jek po­bje­đu­je zlo, da tre­ba bi­ti do­bar čo­vjek, jer se do­bro do­brim vra­ća, da po­štu­ju i vo­le sve ljude, ali da zna­ju ko su i šta su - is­ta­kla je Sti­ki­će­va.

Ka­za­la je da se ru­ko­vod­stvo je­di­nog pra­vo­sla­vnog ob­da­ni­šta u Banjalu­ci tru­di da njegu­je is­kon­ske, hriš­ćan­ske vri­je­dnos­ti.

- Sa­mo kroz vje­ru i Crkvu mo­že­mo us­mje­ra­va­ti dje­cu na pra­vi put. Sma­tram da će na­ši ma­li vjer­ni­ci sa­mo uz Bo­ži­ju ljubav mo­ći pre­va­zi­ći sve even­tu­al­ne ži­vo­tne po­te­ško­će i di­le­me, a to­me nas uči i Bo­žić - re­kla je Sti­ki­će­va.

Okru­že­na ve­se­lim dje­či­jim li­ci­ma, sre­ćna je bi­la i va­spi­ta­či­ca Ale­ksan­dra Ši­ka­nić ko­ju smo za­te­kli u pri­pre­manju bo­ži­ćne pro­sla­ve.

- Kao i sva­ke go­di­ne, za Bo­žić izno­si­mo im­pro­vi­zo­va­nu pe­ći­nu, pos­tavljamo pra­vu sla­mu, pri­pre­ma­mo “pi­ju­kanje” za ko­je obi­čno do­no­si­mo bom­bo­ne, ora­he i lje­šni­ke... Raz­go­va­ra­mo sa naj­mla­đi­ma, uči­mo ih mo­li­tva­ma ka­ko bi na pra­vi na­čin na­uči­li sta­re obi­ča­je. Ta­ko­đe mi­je­si­mo i če­sni­cu, ko­ja za dje­cu pred­stavlja je­dan od naj­za­nimljivi­jih tre­nu­ta­ka, jer se sva­ko di­je­te po­taj­no na­da da će baš ono do­bi­ti bo­ži­ćnu “pa­ri­cu” ko­ja sim­bo­li­zu­je bla­gos­tanje to­kom či­ta­ve go­di­ne - po­ja­sni­la je Ši­ka­ni­će­va.

Po­sli­je pri­go­dne bo­ži­ćne pri­re­dbe upi­ta­li smo če­tvo­ro­go­dišnju Anu La­zić če­mu se ona naj­vi­še ra­du­je za ovaj ve­li­ki hriš­ćan­ski pra­znik.

- Naj­vi­še me ra­du­je lomljenje če­sni­ce, jer ta­da svi mo­ji dru­ga­ri, kao i ja, oče­ku­ju da će do­bi­ti pa­ri­cu. Ako je do­bi­jem, zna­či da ću ima­ti slat­ki­ša či­ta­vu go­di­nu - re­kla je Ana.

Sa njom se sla­že i pe­to­go­dišnji Ale­ksa Ma­le­tić ko­ji je re­kao da mu se do­pa­da i pi­ju­kanje.

-         Svi­đa mi se pi­ju­kanje, jer se ta­da sa dru­ga­ri­ma ta­kmi­čim ko će sa­ku­pi­ti naj­vi­še bom­bo­na - ka­zao je Ma­le­tić.

Hriš­ćan­ske osno­ve

Kroz igru, pje­smu i za­ba­vu u vrti­ću “An­đe­lak” ma­li­ša­ne uče ži­vo­tu za­sno­va­nom na hriš­ćan­skim osno­va­ma.

- Na taj na­čin otva­ra­ju im se vra­ta Crkve za po­zna­vanje Hris­ta, što je i smi­sao ra­da ovog ob­da­ni­šta. Sva­ko di­je­te sa svo­jim željama i težnjama je li­čnost ko­ja se upo­zna­je i vo­li, te mu se ta­ko i pris­tu­pa - is­ta­kla je Da­ni­ca Sti­kić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.