Први сеоски домаћини од 2011. примају туристе

Бањалука ће, у оквиру реализације Стратегије руралног развоја града, од почетка идуће љетне туристичке сезоне добити прве регистроване сеоске домаћине, који ће кроз старе занате и обичаје туристима презентовати културу народа са овог подручја.

Самостални стручни сарадник у Туристичкој организацији Бањалука Младен Шукало каже да сеоска домаћинства, да би могла да понесу титулу сеоског домаћина, најприје морају да задовоље услове дефинисане посебним правилником.

- Сеоски домаћини треба да штите вриједности у погледу домаће културе и архитектуре, социјалних елемената и свега осталог што карактерише људе са овог подручја. Живот у сеоским домаћинствима треба вјерно да осликава стварни живот који су људи водили на овим просторима - рекао је Шукало.

Додаје да сеоска домаћинства, која желе да пружају туристичке услуге, морају сама да обезбиједе смјештајне капацитете, као и да сами финансирају све остале услуге које ће пружати туристима.

- Домаћини сами треба да осмисле и обезбиједе простор за исхрану, радове у пољу, као и старе занате и вјештине који ће чинити њихову туристичку понуду. Домаћини поред тога, морају имати и 30 одсто властите производње хране - истакао је Шукало.

Пројекат промоције бањалучког сеоског домаћина почео је крајем 2009. године.

- До сада смо идентификовали потенцијалне домаћине, те организовали обуку коју су водили стручни консултанти из Србије и Словеније - казао је Шукало.

Руководилац Одсјека за развој у Градској развојној агенцији Миленко Гемаљевић рекао је да у спровођењу Стратегије руралног развоја града Бањалука учествује Градска развојна агенција, Центар за развој и унапређење села, те Туристичка организација града Бањалука.

- До половине септембра прикупљаће се пројекти који би требало да се спроводе у оквиру Стратегије, а њих треба да прихвати и Скупштина града - рекао је Гемаљевић. 

"Ново Змијање"

Миленко Гемаљевић каже да је примјер развоја руралног подручја земљорадничка задруга "Ново Змијање" Здравко Дикић.

- Село Хазићи на Мањачи било је пред изумирањем прије оснивања "Новог Змијања". Ова задруга задржала је становнике овог мјеста и оживјела село. У сарадњи са "Новим Змијањем" Градска развојна агенција покренула је пројекат прераде вуне, плетења и дизајнирања одјеће, а покушаћемо да направимо наш сеоски бренд - рекао је Гемаљевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.