Породично насљеђе обликовало страст Милоша Штркића: Пером чува сјећање на бањалучке великане

БАЊАЛУКА - Док стрпљиво ишчекује излазак своје прве збирке поезије у издању угледне београдске куће, млади аутор књиге “Великани града на Врбасу” Милош Штркић остаје вјеран својој вјечној инспирацији и родном граду Бањалуци.

Говорећи за “Глас Српске”, вратио се у школске дане, када је настала његова љубав према писању, као и прве ријечи на папиру које су наговијестиле будућег аутора.

- Сјећам се да нам је учитељица рекла да напишемо нешто о прољећу. Тако су настали моји први стихови. Касније, како сам растао и упознавао свијет око себе, развила се љубав према историји - навео је он.

Вјерује да је та љубав била дио насљеђа његове породице, која потиче са чувеног Змијања.

- Захваљујући мајци у мени има и козарачке крви. Често се нашалим да сам најбоља комбинација Крајишника, пола душе ми је са Козаре, а пола са Мањаче. Када све ово сагледате, можете закључити гдје се рађа моја инспирација. У сјенкама предака и тамној ноћи лежи тајна мог стваралаштва - истакао је он.

Посједује богату приватну библиотеку 

Према његовим ријечима, замисао да напише књигу родила се приликом обичне шетње и сматра да већина идеја долази тихо и мирно.

- Пролазећи крај многих грађевина, слушајући приче старијих Бањалучана, у мени се створила жеља да напишем нешто о онима који су дио себе уградили у овај град. Тада сам имао шеснаест година. Дјечак који има вољу, жељу и скромно знање. Тако је кренуо мој пут у истраживање, разговоре са потомцима, сакупљање архивске грађе и свега онога што би ми било од користи. Захваљујући добрим људима који су ми изашли у сусрет, пружили искрен савјет, али прије свега мојој породици, успио сам да се изборим са вјетрењачама и одређеном дозом сујете коју тада нисам могао да препознам - испричао је Штркић.

Навео је да су биографске књиге веома тешке за писање, јер о неким личностима није постојало много архивских података.

- Требало је потражити потомке, уколико су још били живи, прочитати периодику и стару штампу. Настојао сам да све те људе прикажем на најбољи начин, свјестан да смо сви од крви и меса, са манама и врлинама које нам живот ставља на леђа - појаснио је он.

Идеја је била да отргне од заборава људе који су били готово избрисани из прошлости града, попут бањалучког градоначелника Хусеџиновића, појединих сликара и банова.

- Тако је настала моја композиција од петнаест биографија. Када прочитате књигу, постаје вам јасно зашто се овај одабир показао занимљивим. Сваки од великана уткан је у дио моје душе. Читаоци су показали велико интересовање за лик и дјело Хамзаге Хусеџиновића - рекао је.

Како каже, није ни сањао да ће седам година послије првог издања и даље говорити о књизи “Великани града на Врбасу”.

- Крајем прошле године објављено је треће издање. Имао сам прилику да га промовишем широм Републике. Та искуства су ми драгоцјена. Жива ријеч са читаоцима је нешто најљепше. По објављивању књиге моја професорица српског језика у Економској школи рекла ми је да се не бринем и да ће књига пронаћи свој пут. Заиста се то остварило. Књига “Великани града на Врбасу” дошла је до династије Карађорђевић, предсједника Србије, угледних професора и културних радника. Био је занимљив њен пут од Бањалуке па све до Америке и Доминиканске Републике. Најбитније ми је да и даље путује и живи - нагласио је он.

Милош посједује богату приватну библиотеку у којој се налазе ријетка и стара издања, али и најновији наслови из области књижевности и историје.

- Љубав према старим књигама и колекционарству родила се заједно са љубављу према читању и писању. Имам много публикација које се односе на Бањалуку и њену прошлост. На мојим полицама могу се пронаћи књиге које су издате од ЏИЏ до ЏЏИ вијека. Ту су прва издања, књиге које су биле забрањене и књиге са посветом. Увијек ми је драго да издвојим посљедњу збирку пјесама Милана Ракића објављену за његовог живота, из тридесетих година прошлог вијека. Поред књига, прикупљам и старе разгледнице које свједоче о минулим данима прошлости нашег града - навео је Штркић.

НАГРАДА 

Аутор Милош Штркић, који је прошле године у априлу поводом Дана града добио награду и признање за младе, рекао је за “Глас” да му је то уједно био и посебан рођендански поклон, с обзиром на то да је рођен у истом мјесецу.

- Најтеже је бити препознат и цијењен у свом граду. Свако признање има посебну вриједност, јер показује да неко прати и вреднује ваш рад. Ова награда ми је посебно драга, јер сам рођен у овом граду, одрастао на његовим улицама, овдје завршио факултет и данас радим - казао је Штркић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.