Планови Туристичке организације за промоцију Бање Лук

Очувана природа, блага клима, незагађене ријеке и језера, богат биљни и животињски свијет пружају посебне погодности за туристе

ДA би Бања Лука постала прави туристички град, првенствено јој недостаје смјештајних капацитета, повезаност саобраћајница, традиционална јела се не могу наћи у редовној понуди, а није развијен ни сеоски туризам за који град на Врбасу има много потенцијала. Према извјештају Туристичке организације града, очувана природа, блага клима, незагађене ријеке и језера, богат биљни и животињски свијет пружају посебне погодности за туристе. Када је село у питању, културну вриједност имају и грађевине са карактеристикама одређеног подручја, стари занати кроз које се упознаје богато насљеђе. Из Туристичке организације града су истакли да су с циљем очувања културног идентитета Поткозарја покренули манифестацију "Козарачки етно" у Пискавици, у оквиру којег покушавају подстакнути становништво на бављење сеоским туризмом. Међутим, истакли су, за развој сеоског туризма неопходно је наставити са развојем регулационих планова, образовањем локалног становништва, изградњом инфраструктуре, али и правилним маркетингом. Што се тиче других сегмената туризма, наведено је да је неопходно да се приватизује државни угоститељски капитал, измијене законски прописи, развојни програми, изгради смјештај, посебно кампови и хостели за младе. Потребно је још и успостављање јединственог информационог система и јачање кадровског потенцијала у области туризма. Ипак, у области угоститељства у Бањој Луци је у прошлој години пословало више од хиљаду привредних субјеката. Подаци Туристичке организације града показују да је у нашем граду за смјештај на располагању 661 соба са 1.127 кревета. - Имајући у виду да од Сарајева до Градишке нема нити једног кампа, а да је Бања Лука, на примјер, на такмичењу у рафтингу окупила посјетиоце из цијелог свијета, постоји потреба за кампом који би био у складу са свјетским стандардима - рекао је директор Туристичке организације града Стево Келечевић. Бања Лука је у 2005. години имала 798 лежајева, у 2006. години 930, а у прошлој години тај број је износио 1.127. Имајући у виду тај раст, рекао је Келечевић, може се закључити да у граду постоји интерес за улагање у смјештајне капацитете. Од јануара до августа прошле године остварено је више од 47 хиљада ноћења, истакнуто је у њиховом извјештају, што је у односу на исти период претходне године више за 18 одсто. Осим пасивног одмора, Бања Лука пружа и могућност за активни одмор, тако да се може планинарити, возити бициклом, а Врбас нуди и могућност за рафтинг. Према ријечима Стеве Келечевића, Крупа на Врбасу је прави туристички бисер, гдје посјетиоци могу да уживају у природним љепотама, да се купају, сунчају, кампују,... - Осим Врбаса и његових притока, природне вриједности нашег града су излетишта Бањ брдо, Сутурлија, питомо Поткозарје. Тамо Бањолучани могу уживати у природи, али и возити бицикл - истакао је Келечевић. За оне који воле пјешачење, ту је бањолучка трансферзала, на крају које се може одморити поред планинарског дома, али и у етно-селу. Међутим, ако неко није љубитељ екстремних спортова као што је рафтинг, параглајдинг, бајкинг, и слично, у Бањој Луци није потребно пуно трагати за мјестом за расхлађење. Према његовим ријечима, Бања Лука има пуно и културних вриједности ту је Бански двор Културни центар, Храм Христа Спаситеља, Музеј савремене умјетности, Народно позориште, а ту је и модерно уређени парк "Петар Кочић", затим парк "Младен Стојановић" у којем се може одмарати, али нуди и могућност за рекреацију. С. ДУШAНИЋ ант. БAЊЕ Подручје града обилује термо-минералним изворима који су били коришћени још у античком добу. Само на 20 километара од центра су три бање Српске топлице, Лакташи и Слатина. Посебну туристичку атракцију представљају бање у приватним кућама, гдје се уз пријатну домаћинску атмосферу нуди и традиционална храна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.