Фото: Глас Српске
БАЊАЛУКА - Колико добро разумијемо псе и знамо шта им је потребно да би били срећни и емоционално стабилни у разним ситуацијама, Бањалучани ће моћи да сазнају на бесплатним јавним часовима које организује Центар за обуку паса и власника "Чили" овог и наредног петка.
Идеја за ова дружења потекла је из свакодневног рада са власницима паса, кроз који су тренери препознали интересовање за додатну едукацију о понашању, социјализацији и интелигенцији паса.
Тренер у Центру "Чили" Ана Матавуљ каже за "Глас Српске" да ће први час о социјализацији бити одржан сутра у 18 часова у парку за псе код "Делта планета", док је друго дружење, посвећено интелигенцији паса, планирано за 16. октобар.
Предавања су намијењена власницима паса, онима који тек планирају да то постану, али и свима који желе да боље разумију ове животиње.
- Очекујемо и да нам се много шапица придружи са својим власницима, а уколико почне јака киша помјерићемо се у најближи кафић - додала је она.
Уколико интересовање буде добро, каже, организоваће још едукативних дружења.
- Кроз рад са власницима видјели смо да им недостаје едукативног садржаја који је приступачан, занимљив и неформалан. Сви који се придруже могу очекивати да ће отићи богатији за нека знања која нису имали. На почетку ћемо обрадити тему, а потом ће сви моћи да изнесу своја искуства, недоумице и питања, а ми ћемо покушати савјетима упутити власнике како да ријеше проблеме - рекла је Матавуљ.
Истиче да је најчешћа грешка власника кашњење са социјализацијом пса.
- Први критични период је до четвртог мјесеца, а други од четвртог мјесеца до годину дана. Ако се пас тада не социјализује, касније је могућа ресоцијализација и исправљање проблема, али без пуног потенцијала - објаснила је она.
Добро социјализован пас, додаје, не мора бити онај који прилази сваком човјеку и псу. Важно је да буде емоционално стабилан и да може поднијети разне ситуације без страха, бијега, неконтролисаног лајања или напада.
- То не значи нужно да је пас пријатељски настројен према свим људима, да жели да се мази и да свима прилази и маше репом. Као што ни ми не пролазимо улицом и не грлимо све људе, тако ни псу не морају сви да се свиђају. Када пас прилази и весело скаче на све људе и тада је неадекватно социјализован - нагласила је Матавуљева.
У овај центар власници се најчешће долазе тек када се јаве страхови или реактивност паса, док би тренери вољели да их виде и раније.
- Са три мјесеца је прерано почети тренинг послушности, али је за социјализацију то право вријеме - истакла је Матавуљева.
Тренер из овог центра Небојша Лукић, који се деценијама бави обуком паса, каже да се посљедице неблаговремене социјализације најчешће почну показивати касније.
- Многи мисле да ће све бити у реду или да ће само да се реши ако нема проблема док пас има од три до шест месеци. Проблеми крећу да испливавају од седмог до десетог месеца, па тек тада власници крећу да решавају проблем - рекао је он.
Посебно је важно, додаје, пратити говор тијела пса, јер одређени гестови указују на то хоће ли ситуација ескалирати.
- Ако власник примети да се пас у некој ситуацији осећа непријатно, треба да реагује на време, позове га и напусти место на којем се догодила негативна ситуација. Власници често греше у томе што остану на тој локацији. Када се пређе праг реактивности, није довољно удаљити се неколико метара или узети пса у руке. Треба отићи са тог места - нагласио је Лукић.
Кажњавање пса због понашања које не разумије, према његовим ријечима, може имати супротан ефекат, због чега је важно да власник научи да препозна узрок понашања. Бањалучани им се све више обраћају за помоћ. Када су у питању савјети на интернету, Лукић наводи да власници треба да разликују добре и лоше методе, а на обукама их едукују како да то препознају.
Интелигенција паса, каже, није само способност да нешто науче и запамте. Она се огледа и у њиховој радозналости, истраживању и способности да траже различита рјешења. Он истиче да је и то дио социјализације, јер пас кроз нова искуства учи како да се снађе у различитим ситуацијама. Небојша Лукић сматра да у многим градовима, али и у Бањалуци, недостаје више садржаја намијењених псима, попут уређених и ограђених простора гдје би власници могли без страха да пусте пса да трчи.
ИГРА ЗА ШТЕНЦЕ
Небојша Лукић каже за "Глас" да се интелигенција штенаца може подстицати кроз једноставне игре тражења хране и предмета или рјешавања малих загонетки.
Као један од примјера наводи и игру са обичном пластичном флашом.
- У пробушену флашу ставите гранулице, а пас треба да схвати да ће, ако је котрља, из рупице испадати храна. Таквим играма пас учи да покушава, истражује и тражи решења - објаснио је Лукић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.