Park postaje učionica za vlasnike pasa: Centar "Čili" organizuje besplatne časove

BANjALUKA - Koliko dobro razumijemo pse i znamo šta im je potrebno da bi bili srećni i emocionalno stabilni u raznim situacijama, Banjalučani će moći da saznaju na besplatnim javnim časovima koje organizuje Centar za obuku pasa i vlasnika "Čili" ovog i narednog petka.

Ideja za ova druženja potekla je iz svakodnevnog rada sa vlasnicima pasa, kroz koji su treneri prepoznali interesovanje za dodatnu edukaciju o ponašanju, socijalizaciji i inteligenciji pasa.

Trener u Centru "Čili" Ana Matavulj kaže za "Glas Srpske" da će prvi čas o socijalizaciji biti održan sutra u 18 časova u parku za pse kod "Delta planeta", dok je drugo druženje, posvećeno inteligenciji pasa, planirano za 16. oktobar.

Predavanja su namijenjena vlasnicima pasa, onima koji tek planiraju da to postanu, ali i svima koji žele da bolje razumiju ove životinje.

- Očekujemo i da nam se mnogo šapica pridruži sa svojim vlasnicima, a ukoliko počne jaka kiša pomjerićemo se u najbliži kafić - dodala je ona.

Ukoliko interesovanje bude dobro, kaže, organizovaće još edukativnih druženja.

- Kroz rad sa vlasnicima vidjeli smo da im nedostaje edukativnog sadržaja koji je pristupačan, zanimljiv i neformalan. Svi koji se pridruže mogu očekivati da će otići bogatiji za neka znanja koja nisu imali. Na početku ćemo obraditi temu, a potom će svi moći da iznesu svoja iskustva, nedoumice i pitanja, a mi ćemo pokušati savjetima uputiti vlasnike kako da riješe probleme - rekla je Matavulj.

Ističe da je najčešća greška vlasnika kašnjenje sa socijalizacijom psa.

- Prvi kritični period je do četvrtog mjeseca, a drugi od četvrtog mjeseca do godinu dana. Ako se pas tada ne socijalizuje, kasnije je moguća resocijalizacija i ispravljanje problema, ali bez punog potencijala - objasnila je ona.

Dobro socijalizovan pas, dodaje, ne mora biti onaj koji prilazi svakom čovjeku i psu. Važno je da bude emocionalno stabilan i da može podnijeti razne situacije bez straha, bijega, nekontrolisanog lajanja ili napada.

- To ne znači nužno da je pas prijateljski nastrojen prema svim ljudima, da želi da se mazi i da svima prilazi i maše repom. Kao što ni mi ne prolazimo ulicom i ne grlimo sve ljude, tako ni psu ne moraju svi da se sviđaju. Kada pas prilazi i veselo skače na sve ljude i tada je neadekvatno socijalizovan - naglasila je Matavuljeva.

U ovaj centar vlasnici se najčešće dolaze tek kada se jave strahovi ili reaktivnost pasa, dok bi treneri voljeli da ih vide i ranije.

- Sa tri mjeseca je prerano početi trening poslušnosti, ali je za socijalizaciju to pravo vrijeme - istakla je Matavuljeva.

Trener iz ovog centra Nebojša Lukić, koji se decenijama bavi obukom pasa, kaže da se posljedice neblagovremene socijalizacije najčešće počnu pokazivati kasnije.

- Mnogi misle da će sve biti u redu ili da će samo da se reši ako nema problema dok pas ima od tri do šest meseci. Problemi kreću da isplivavaju od sedmog do desetog meseca, pa tek tada vlasnici kreću da rešavaju problem - rekao je on.

Posebno je važno, dodaje, pratiti govor tijela psa, jer određeni gestovi ukazuju na to hoće li situacija eskalirati.

- Ako vlasnik primeti da se pas u nekoj situaciji oseća neprijatno, treba da reaguje na vreme, pozove ga i napusti mesto na kojem se dogodila negativna situacija. Vlasnici često greše u tome što ostanu na toj lokaciji. Kada se pređe prag reaktivnosti, nije dovoljno udaljiti se nekoliko metara ili uzeti psa u ruke. Treba otići sa tog mesta - naglasio je Lukić.

Kažnjavanje psa zbog ponašanja koje ne razumije, prema njegovim riječima, može imati suprotan efekat, zbog čega je važno da vlasnik nauči da prepozna uzrok ponašanja. Banjalučani im se sve više obraćaju za pomoć. Kada su u pitanju savjeti na internetu, Lukić navodi da vlasnici treba da razlikuju dobre i loše metode, a na obukama ih edukuju kako da to prepoznaju.

Inteligencija pasa, kaže, nije samo sposobnost da nešto nauče i zapamte. Ona se ogleda i u njihovoj radoznalosti, istraživanju i sposobnosti da traže različita rješenja. On ističe da je i to dio socijalizacije, jer pas kroz nova iskustva uči kako da se snađe u različitim situacijama. Nebojša Lukić smatra da u mnogim gradovima, ali i u Banjaluci, nedostaje više sadržaja namijenjenih psima, poput uređenih i ograđenih prostora gdje bi vlasnici mogli bez straha da puste psa da trči.

IGRA ZA ŠTENCE

Nebojša Lukić kaže za "Glas" da se inteligencija štenaca može podsticati kroz jednostavne igre traženja hrane i predmeta ili rješavanja malih zagonetki.
Kao jedan od primjera navodi i igru sa običnom plastičnom flašom.

- U probušenu flašu stavite granulice, a pas treba da shvati da će, ako je kotrlja, iz rupice ispadati hrana. Takvim igrama pas uči da pokušava, istražuje i traži rešenja - objasnio je Lukić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.