Опроштајна приредба храсту који се суши

Рецитацијама посвећеним старом храсту, изложбама ликовних радова и умјетничких фотографија једног од симбола Бањалуке, становници града на Врбасу окупили су се код старог храста који се суши да би се опростили од њега.

Овај необичан перформанс у улици Светозара Марковића окупио је велики број становника, истинских љубитеља знаменитости Бањалуке, градског зеленила али и заљубљеника у дрво које је старо више од 200 година.

- Повод за овај догађај је сам храст, односно ово што се с њим збива. Он вене и то у вријеме кад ништа не вене. A на питање зашто се суши одговор би требало да да наука и градска управа. Као обичан грађанин сам то примијетио и заједно са осталим учесницима желио да скренемо пажњу јавности на однос човјека према природи - рекао је професор Тихомир Левајац, који је заједно са Завичајним друштвом "Са Овчара и Каблара", Туристичком организацијом града Бањалука, Еколошким друштвом "Искра живота" и Издавачком кућом "Aрт принт" био организатор перформанса.

Према његовим ријечима, неопростиво је што су све структуре у граду као и становници Бањалуке дозволили да умре најстарији храст, који памти још турска времена.

- Изградњом стамбене зграде и асфалтирањем површине уз сами храст, наш свједок историје и постанка Бањалуке је почео да се суши и поводом његовог одласка на вјечни починак организовали смо му опроштај у знак захвалности што је красио град Бањалуку све ово вријеме. То је све што сада можемо - додао је Левајац.

На два паноа присутни су могли видјети фотографије храста како је некада изгледао у свим годишњим добима и слике данашњег храста који полако умире.

Дјеца из вртића "Бамби" су на асфалту цртала како је некада изгледала ливада која је била на мјесту гдје је сада зграда и паркинг. Сликари којих је било чак из иностранства на штафелајима су сликали храст, па су посјетиоци могли да виде како слика настаје.

Представник Еколошког покрета "Искра живота" Драган Вулин каже да је циљ окупљања да се јавност пробуди када је ријеч о стаблима у граду који је препознатљив по зеленилу.

- Aко смо већ допустили да овај храст овако заврши, бар да покушамо спријечити било какав будући покушај уништавања природног насљеђа и културе овог града, да апелујемо на све грађане и утичемо на надлежне органе - изјавио је Вулин.

Магистар шумарства Драган Стојичић рекао је да нема наде да се храст опорави.

- Око стабла сада једва да има десет метара квадратних да није под асфалтом, а његов коријен је велики колико и крошња, тако да вода не може да долази до њега, па је и ово вјештачко залијевање узалуд - нагласио је Стојичић.

Становници улице Светозара Марковића кажу да су у неколико наврата писали петицију против градње зграде и слали писмени допис у градску управу, али нико никада није дошао.

- Машине су копале у дубину 12 метара подземне гараже и то на мање од 15 метара удаљености од храста. Упозоравали смо надлежне органе чим смо видјели шта се ради, али они нису реаговали. Сада је касно и нажалост, једино што можемо јесте да се опростимо од старог храста. Ово је велика срамота за град зеленила - рекао је мјештанин Горан.

Писмо

"Нема на земљи опаснијег вируса од човјека, а нарочито од похлепног човјека. Кад човјек као најсавршеније биће на земљи према мени који сам дрво тако поступа, шта ли са људима ради?

Вјероватно понеког и поједу. Све ми се чини да се град, данас, на том принципу, развија." Дио је писма "У спомен старом храсту" који је написао професор Тихомир Левајац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.