Опроштај од најстаријег Бањолучанина, Радослава Раје Николића

Породица и пријатељи 17. септембра одали су посљедњу почаст најстаријем грађанину Бање Луке Радославу Раји Николићу, интелектуалцу и инжењеру шумарства.

Сви смо пролазили улицом Саве Мркаља и гледали са интересовањем стару омању кућу преко пута Медицинског факултета, на којој је као година изградње записана 1904. година. Овај наш суграђанин, кога се старији Бањалучани сјећају као елегантног, увијек обријаног господина са краватом и шеширом, рођен је управо те године 8 маја. Захваљујући изузетним физичким и духовним способностима, поживио је 105 година.

Био је најстарији живи гимназијалац Бање Луке. Успјешно је дипломирао на Шумарском факултету у Бечу 1929. године.

Вратио се у своју БиХ да је пошумљава и сачува њену величанствену природу. Као повјереник за област шумарства формирао је шумска газдинства у Бањој Луци, Дрвару, Новом Граду, Петровцу, Гламочу... Није дуго остао на функцији, јер је закључио да политика није његов позив, па је изабрао мјесто професора у Шумарској средњој школи у Трапистима и остао цијели живот у струци. Био је омиљени професор кога су се његови ђаци радо сјећали. Посветио се садњи племенитих стабала у Бањој Луци, а његови борови и брезе су и данас испред Народне скупштине РС и другим просторима у центру града. Организовао је пошумљавање Траписта, Трешњика, Српских Топлица и шире околине Бање Луке, Котор Вароша и Кнежева. Сјеменом јеле пошумљавао је Козару и околину Петровца. Основао је десет расадника и то у Бањој Луци, Мркоњић Граду, Котор Варошу, Прњавору... Уз своју кућу у Бенешевој улици, сада улици Саве Мркаља, створио је мали, али богат и риједак ботанички арборетум, у којем је расло и његово најомиљеније дрво -   Панчићева оморика.

Био је заљубљеник планине Клековача и Шатор. Често би знао рећи: "Свако стабло на Клековачи вредније је од најскупљег аутомобила".  Шумарима је говорио да треба да буду поштени и да срцем и душом воле своју струку.

Осим што је био одличан стручњак, био је и прави интелектуалац и филозоф. Цијенио је Шопенхауера, а од класика, најчешће је читао Шекспира, Достојевског, Балзака, Aндрића, Селимовића и Црњанског.

Био је храбар човјек. Виђали смо га да са 92 године вози мотор и да се пење на стабла и реже гране. Са супругом Славицом живио је у браку до њене 92. године кад је умрла. Стекао је сина и кћерку и троје унучади. Његов живот је садржавао у себи три живота, са 34 године се оженио, радио 42 године. Четрдесет година је провео у пензији,  тихо, у породичној кући, са којом је заједно старио.

Изрека

Чика Раја је свима који су га обилазили указивао поштовање, а дамама би љубио руку и дијелио комплименте. Најдража изрека му је била латинска изрека: "Quidquid agis prudenter agas et respice finem " (Што год радиш, разборито ради и мисли на крај).

********

Николићеви борови и брезе и данас пред Народном скупштином РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.