Од рушевина настала љепотица

Разорни земљотрес јачине девет степени Меркалијеве скале који је 27. октобра 1969. године опустошио наш град није успио да убије живот и жељу нас становника да од рушевина направимо данашњу љепотицу Бањалуку.

Тако о разорном потресу који је био прије 42 године прича универзитетски професор у пензији Борислав Јакшић.

- Сјећања на овај догађај не блиједе. Први потрес, онај од пет степени Меркалијеве скале који је био 26. октобра послије подне, био је велико упозорење. Од силине потреса ормар који је био иза мене срушио се. Уплашило нас је. Aли онај сутрадан у 9.11 часова ћу да памтим док сам жив. За тили час град је разорним таласом опустошен - казао је Јакшић.

И заиста је било тако јер је катастрофални земљотрес девастирао . Погинуло је 15 становника док је 1.017 било теже и лакше повријеђено. Материјална штета је била огромна. Потпуно уништено је било 86.000 станова, оштећено 266 школа, 146 културних, 133 здравствена и 152 друштвена и објекта јавне управе администрације.

Град је остао без воде и струје. Војска и медицинско особље упућени су на терен за збрињавање повријеђених и унесрећених. У међувремену су се и грађани самоиницијативно организовали у спасилачке групе које су вриједно радиле на спасавању повријеђених. И привреда је претрпјела значајне губитке.

Многи се сјећају разорене зграде "Титаника", Господске улице, великих оштећења чувене Реалке, уништених бројних знаменитости љепотице на Врбасу... Навиру сјећања и на шаторска насеља по градским парковима, колоне ђака које возовима и аутобусима одлазе у друге градове да заврше започете разреде, војске и народа који чисти рушевине, помоћи која је стизала из свих крајева Југославије...

У тешким тренуцима док се тло подрхтавајући смиривало радници "Електро-Бањалуке" су свим силама настојали да успоставе напајање електричном енергијом град и сва његова приградска насеља.

- То је нешто што се памти читавог живота. Бањалука је билу у мраку, а ми смо радили и дан и ноћ, нисмо питали за храну, пиће... Сви смо једино жељели да град што прије стане на своје ноге. Свака упаљена сијалица била је велики успјех, а она је давала наду и вјеру да се живот може наставити тамо гдје је напрасно стао. Било је тешко, али сви смо имали велику жељу за боље сутра и уз помоћ цијеле тадашње Југославије у томе смо и успјели - својевремено је причао бивши радник "Електро-Бањалуке " Момо Борић.

Градоначелник Драгољуб Давидовић такође се присјећа 27. октобра 1969. године.

- Град је био разрушен. Бањалука лежи на изузетно трусном подручју, што су показали и многи потреси који су се десили послије оног разорног из 1969. Сваке године обиљежавамо 27. октобар и тим поводом се, између осталог, организује Међународна конференција о земљотресном инжењерству. Да бисмо се на вријеме заштитили, морамо водити рачуна приликом изградње и пројектовања грађевина како би се довеле на одређени степен сеизмичности - рекао је Давидовић.

Историчар Зоран Пејашиновић је истакао да је земљотрес поред силних разарања на неки начин био и велика прекретница за даљи развој Бањалуке.

- Град је живнуо послије земљотреса, доста тога је обновљено иако и даље има жала за неким пријеким одлукама да се руше објекти који су били симбол града и као такви имали посебан значај. Многи бивши ученици Гимназије жале за старом Реалком и сматрају да није требало да буде срушена већ санирана јер је била и архитектонски симбол Бањалуке - додао је Пејашиновић.

Од града пепела и прашине из 1969. године Бањалука је данас постала савремен универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни центар.

Нова година

Када се већ повјеровало да су опасности минуле и када су се Бањалучани 31. децембра 1969. године спремали за дочек Нове године, земљотрес јачине 6,5 степени пољуљао је повјерење да се тло смирује и створио нове хиљаде бескућника. Неке још употребљиве зграде и дјелимично поправљени објекти оштећени су и постали опасни за становање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.