Нема угоститељског објекта здраве хране

Житарице и друге намирнице здраве хране могу да купим у специјализованим продавницама, али ако огладним, у Бањалуци нема ниједан објекат гдје могу да купим оброк за себе. Храну без глутена не припрема ниједан угоститељски објекат.

Рекла је ово Гласу Српске предсједник Удружења за борбу против целијакије "Први осмијех" Нада Стојанац.

Она тврди да су обољели од целијакије и других сличних болести у којима су људи алергични на поједине животне намирнице приморани да сами себи код куће спремају ужину за школу, посао и вртић.

- Покушавали смо да организујемо округле столове гдје бисмо ширу јавност упознали са начином припреме хране за људе обољеле од ове болести, али је одзив био јако мали и све се наставило по старом - тврди Стојанчева.

Проблем како да пронађу квалитетну здраву храну немају само обољели већ и они који долазе у Бањалуку из иностранства.

- Превише бурека, ћевапа... Превише пекарских производа, а премало мјеста са здравом храном - жалили су се недавно редакцији "Гласа Српске" инострани студенти који се образују у Бањалуци.

Директор велепродаје здраве хране у једном од бањалучких предузећа за ту намјену Горан Смиљанић истиче да у народу   преовладава став да су раж, јечам, разне врсте пахуљица, бундевино и сојино уље, уопште здрава храна, веома скупи.

- Од једног килограма сојиних љуспица можемо да направимо три килограма сојиних одрезака, а то је исто као и три килограма меса, и да добијемо укусан и здрав оброк за четири марке - објаснио је он.

Иако се слаже с тим да сви већи градови имају ресторане који послужују искључиво здраву храну, сматра да је Бањалука ипак мала средина да би такав концепт кухиње опстао.

- Здраву храну треба што више промовисати, али ја сам скептик по питању таквог ресторана у Бањалуци. Сигурно да треба да постоји, али у овом моменту то није економски исплативо - рекао је Смиљанић.

У једној од продавница здраве хране истичу да су многи Бањалучани задовољни што постоје продавнице овакве врсте јер самим тим имају више избора. 

- Још то није онако како би требало јер су ове намирнице много здравије од оних месних и других прерађевина које свакодневно конзумирамо. Наши купци су најчешће лица старије животне доби који знају шта је здрава храна.  Купују је због животног стила или из здравствених разлога. Углавном пазаре лан, сусам, житарице, али и додатке исхрани - рекла је запослена у продавници Мирјана Смиљанић.

Прописи

Људи због борбе за личну егзистенцију немају времена да размишљају о здравом начину живота. На државном нивоу и не постоје јасни прописи означавања производа здраве хране. Све то на неки начин изазива страх и неповјерење код грађана - објаснио је Горан Смиљанић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.