Nema ugostiteljskog objekta zdrave hrane

Žitarice i druge namirnice zdrave hrane mogu da kupim u specijalizovanim prodavnicama, ali ako ogladnim, u Banjaluci nema nijedan objekat gdje mogu da kupim obrok za sebe. Hranu bez glutena ne priprema nijedan ugostiteljski objekat.

Rekla je ovo Glasu Srpske predsjednik Udruženja za borbu protiv celijakije "Prvi osmijeh" Nada Stojanac.

Ona tvrdi da su oboljeli od celijakije i drugih sličnih bolesti u kojima su ljudi alergični na pojedine životne namirnice primorani da sami sebi kod kuće spremaju užinu za školu, posao i vrtić.

- Pokušavali smo da organizujemo okrugle stolove gdje bismo širu javnost upoznali sa načinom pripreme hrane za ljude oboljele od ove bolesti, ali je odziv bio jako mali i sve se nastavilo po starom - tvrdi Stojančeva.

Problem kako da pronađu kvalitetnu zdravu hranu nemaju samo oboljeli već i oni koji dolaze u Banjaluku iz inostranstva.

- Previše bureka, ćevapa... Previše pekarskih proizvoda, a premalo mjesta sa zdravom hranom - žalili su se nedavno redakciji "Glasa Srpske" inostrani studenti koji se obrazuju u Banjaluci.

Direktor veleprodaje zdrave hrane u jednom od banjalučkih preduzeća za tu namjenu Goran Smiljanić ističe da u narodu   preovladava stav da su raž, ječam, razne vrste pahuljica, bundevino i sojino ulje, uopšte zdrava hrana, veoma skupi.

- Od jednog kilograma sojinih ljuspica možemo da napravimo tri kilograma sojinih odrezaka, a to je isto kao i tri kilograma mesa, i da dobijemo ukusan i zdrav obrok za četiri marke - objasnio je on.

Iako se slaže s tim da svi veći gradovi imaju restorane koji poslužuju isključivo zdravu hranu, smatra da je Banjaluka ipak mala sredina da bi takav koncept kuhinje opstao.

- Zdravu hranu treba što više promovisati, ali ja sam skeptik po pitanju takvog restorana u Banjaluci. Sigurno da treba da postoji, ali u ovom momentu to nije ekonomski isplativo - rekao je Smiljanić.

U jednoj od prodavnica zdrave hrane ističu da su mnogi Banjalučani zadovoljni što postoje prodavnice ovakve vrste jer samim tim imaju više izbora. 

- Još to nije onako kako bi trebalo jer su ove namirnice mnogo zdravije od onih mesnih i drugih prerađevina koje svakodnevno konzumiramo. Naši kupci su najčešće lica starije životne dobi koji znaju šta je zdrava hrana.  Kupuju je zbog životnog stila ili iz zdravstvenih razloga. Uglavnom pazare lan, susam, žitarice, ali i dodatke ishrani - rekla je zaposlena u prodavnici Mirjana Smiljanić.

Propisi

Ljudi zbog borbe za ličnu egzistenciju nemaju vremena da razmišljaju o zdravom načinu života. Na državnom nivou i ne postoje jasni propisi označavanja proizvoda zdrave hrane. Sve to na neki način izaziva strah i nepovjerenje kod građana - objasnio je Goran Smiljanić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.