Фото: Неконтролисани испусти загађују околину и Врбас
Покривеност канализационом мрежом на подручју Бање Луке је свега око 45 до 50 одсто, а регистровано је 16 неконтролисаних већих испуста канализације дуж обје обале ријеке Врбас, од Новоселије до Aде, што константно угрожава животну средину.
Потврђено је ово "Гласу Српске" из Одјељења за комунално-стамбене и послове саобраћаја и Одјељења за инспекцијске послове у Aдминистративној служби града.
- Процјењује се да је у урбаном подручју града канализационом мрежом обухваћено 60 одсто становништва, а преостали дио углавном користи септичке јаме. Кварови на мрежи су чести усљед дотрајалости, али и неодговорног понашања корисника - рекао је начелник Одјељења за комунално-стамбене и послове саобраћаја Будимир Балабан.
Како је рекао, да би трајно било разријено питање одводње отпадних вода са цијелог простора града, потребно је да буде изграђен главни колектор уз ријеку Врбас, који би прихватио све отпадне воде из осталих колектора и одвео их до постројења за пречишћавање.
- Овај пројекат изискује огромна средства, која ни град Бања Лука ни Влада РС у овом тренутку не могу да издвоје, те је потребно тражити друге изворе финансирања, грантове, кредите... - истакао је Балабан.
Према приједлогу буџета за 2010. годину планирана су средства за завршетак изградње колектора Широка ријека и колектора у улици Раде Радића.
- Путем кредита обезбијеђена су средства за изградњу колектора на лијевој и десној обали Врбаса кроз Новоселију, у дужини од око десет километара са обје стране Врбаса. Изградња ових колектора је неопходна због заштите водозахвата у Новоселији. Такође из ових средстава биће финансирана изградња дијела градског колектора лијевом обалом Врбаса - нагласио је Балабан.
Према подацима Одјељења за инспекцијске послове одвођење отпадних вода са подручја града обавља се путем девет колектора, шест одвојених система и три подсистема, са исто толико испуста у водоток Врбас.
- То су системи Лазарево И, Лазарево ИИ, Росуље, Aлеја Светог Саве, Дјечија болница, Транзит, "Венеција", Новаковићи и Старчевица - појаснио је начелник Одјељења за инспекцијске послове Новак Петраш.
Он је додао да се разликују технолошке отпадне воде које морају проћи предтретман прије испуштања у канализацију.
- С обзиром на стање у привреди, највећи загађивачи ријеке Врбас у овом тренутку су ипак отпадне воде из домаћинстава - рекао је Петраш.
Канализациона мрежа у граду датира од 1912. године. Данашњи систем, мјешовитог и сепаратног типа, укупно је дугачак око 150 километара. У периоду од 2000. до 2009. године град је изградио више од 50 километара фекалне канализационе мреже.
- На основу Закона о водама новчана казна за прекршај испуштања отпадних вода без третмана за правна лица износи од 3.000 до 9.000 марака, за одговорно лице у предузећу од 1.000 до 3.000 марака, за појединца, који самостално обавља дјелатност, односно власника радње, од 2.000 до 6.000 марака и за физичко лице од 500 до 1.500 марака - рекао је Новак Петраш и додао да је у току 2009. године Водна инспекција извршила 630 инспекцијских надзора и издала 37 прекршајних налога, којима су изречене казне у износу од 13.320 марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.