Мухамед Мусић, наставник у пензији ОШ “Петар Петровић Његош”: Трагедија код Светог Стефана се могла спријечити

Тамара Бубњевић
Мухамед Мусић, наставник у пензији ОШ “Петар Петровић Његош”: Трагедија код Светог Стефана се могла спријечити

Навршило се пуних 20 година од трагедије на екскурзији на црногорском приморју, у којој су се четири ученика Основне школе “Петар Петровић Његош” утопила у мору током вожње бродићем, а њихова наставница Јелена Видовић преминула од срчаног удара, док је спасавала и дозивала ђаке.

У страшној трагедији живот су изгубили ученици Вања Дрекаловић, Ведрана Видовић, Драгана Кондић и Денис Квасни, те наставница Јелена Видовић. Колектив ОШ “Петар Петровић Његош” ће поводом годишњице трагедије данас у 11 часова посјетити вјечну кућу страдалих и положити цвијеће.

Наставник техничког образовања у пензији Мухамед Мусић, који је био на бродићу у тренутку трагедије, рекао је за “Глас Српске” да су му слике тог кобног дана трајно урезане у сјећању.

- Био сам на броду са наставницима и ученицима, тада сам имао свој разред. Нико из мог одјељења, на срећу, није смртно страдао. Колегама чији су се ђаци утопили било је веома тешко, много теже него мени - испричао је Мусић.

Непосредно прије превртања, прича Мусић, видио је ученицу која је сједила на прамцу брода.

- Сјећам се да јој ноге нису додиривале воду. Брод јесте тај дан примио више путника него што је био његов капацитет. Колико се сјећам, велики вал је ишао ка броду. Можда да смо “ишли” на талас, претпостављам да бисмо се само поквасили и не би никоме ништа било. Овако су нас два велика вала буквално “окренула” - рекао је Мусић.

Додао је да је на све начине покушао да спријечи ширење панике.

- Након што се бродић преврнуо, настала је општа пометња, вриска, чак и смијех. Дјеца су од шока различито реаговала, нису знали шта их је снашло. Један дјечак је у страху и шоку рекао да не зна пливати, иако је пливао у том тренутку, али је био збуњен - казао је Мусић.

Он је казао да је у тим моментима покушао да што више дјеце, која су дозивала у помоћ, привуче ка преврнутом броду.

- Најлогичније је у том моменту било да ухватим ученике који су дозивали и довучем их до брода који је у том тренутку био окренут, како би одржали главу изнад воде - додао је Мусић.

Присјетио се и своје ученице Данијеле која му је раније рекла како не зна да плива.

- Слабији су се ухватили за брод, а Данијела није знала пливати. Једно јутро у Бечићима, непосредно прије трагедије, учио сам је да плива, и тада је научила да се одржава у води што јој је и спасило живот - присјетио се Мусић.

Нажалост, паника је учинила своје и умногоме погоршала ситуацију.

- Ови који су страдали били су на прамцу, а када се брод окренуо све је било наопако и био је мрак. Можда би се спасили да су стигли удахнути и ићи према отвору. Ко зна, из те ситуације тешко би се извукли и добри пливачи - закључио је Мусић.

Казна

Кобног 16. септембра 2001. ученици ОШ “Петар Петровић Његош” кренули су у обилазак острва Свети Стефан. Бродић “Шкорпион 2”, власника Славољуба Вујичића, био је регистрован на 42 путника и два члана посаде, а у тренутку несреће на њему су била 142 путника, што је директно проузроковало његово превртање. Вујичић је осуђен на 13 година затвора због изазивања несреће.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана