Мјештани Росуља пред новом борбом: Комшије нису знале да су им куће за рушење

Оливера Матијашевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Росуље Фото: Агенције | Росуље

БАЊАЛУКА - Повећање спратности зграда, изградња нове саобраћајнице, рушење кућа те смањење паркинга и зелених површина забринули су мјештане Росуља који страхују да би планиране измјене регулационог плана додатно оптеретиле овај дио града.

Због тога су организовали скуп на којем су поручили да се противе предложеним рјешењима и затражили да се уважи глас становника.

Организатор скупа Мирослав Маргетић рекао је за "Глас Српске" да су мјештани забринути због могуће промјене изгледа и карактера насеља.

- Један сам од ријетких старосједилаца. У овом насељу смо рођени мој отац, бака и ја, већ 100 година смо овдје. У сарадњи са неколико људи који су представници кућних савјета одлучили смо да предузмемо нешто и организујемо скуп. На наше изненађење, много људи се одазвало, и поред велике врућине - казао је Маргетић.

Према његовим сазнањима, планираним измјенама број стамбених јединица могао би бити повећан са садашњих 121 на око 350.

- Планирано је да се више од 2.000 квадратних метара уклони због изградње нове саобраћајнице. То подразумијева пресијецање појединих парцела и рушење кућа мјештана. Поједине комшије нису ни знале да су њихове куће предвиђене за рушење - истакао је овај Бањалучанин.

Као један од највећих проблема издвојио је губитак простора за паркирање, зелених површина и садржаја намијењених дјеци, али и питање безбједности будућег саобраћаја.

- Уклањају се куће и паркинзи, а о просторима за дјецу и игру да и не говорим, јер тога више готово да нема. Истовремено се повећава број стамбених јединица, док саобраћајница пролази тик уз зграде и на појединим мјестима не оставља довољно простора ни за тротоар. Из зграде се излази директно на улицу, а угао изласка из гараже је такав да је готово немогуће уочити возила приликом укључивања у саобраћај - рекао је он.

Нацрт измјена плана је на јавном увиду до 28. августа, због чега позива становнике да искористе могућност и доставе своје примједбе и сугестије.

Како је навео, према садашњем стању на овом подручју живи око 350 људи, док би се, са изградњом планираних објеката, број становника могао повећати на више од 1.000.

- Питање је зашто се то дозвољава и коме то одговара? Максимална спратност је до сада била пет етажа, а сада је повећана на седам - казао је Маргетић.

Према његовим ријечима, планирана градња и измјене би мирно насеље могле довести до његове прекомјерне оптерећености, што би се одразило не само на мјештане већ и на функционисање ширег подручја.

- Уколико се изгради толики број зграда и дође још становника, све ће бити додатно оптерећено, од водоснабдијевања до саобраћајне инфраструктуре, о зеленим површинама да и не говорим. То што се налазимо у близини центра не значи да нам треба десет небодера који би били огромно оптерећење за овај нормалан и миран крај. Већ сада је у 16 часова готово немогуће проћи дијелом улице Краља Петра Другог - рекао је Маргетић.

Додао је да је важно да се глас становника чује и да се одлуке доносе у интересу грађана који на том подручју живе.

- Сентиментално сам везан за овај дио града и знам да треба напредовати и ширити се, али то треба да буде за просперитет свих и да се, прије свега, питају људи који овдје живе. Сада имамо неких двије седмице да доставимо своје примједбе и жалбе и да дамо до знања да нисмо овце за шишање - закључио је Мирослав Маргетић.

Подсјетимо, мјештани Росуља већ су једном успјели да се изборе против планиране бетонизације овог дијела града. Након њиховог снажног отпора, Скупштина града је почетком јуна једногласно повукла спорне измјене дијела Регулационог плана "Малта 1", којима је била предвиђена изградња 16 зграда у срцу насеља.

Урбанистички план

Мирослав Маргетић казао је за "Глас" да је неопходно израдити свеобухватан урбанистички план за цијело насеље, уз активно учешће грађана у процесу планирања.

- Ми нисмо грађевинска струка, али се водимо здравим разумом. Првенствено немамо просторни план на територији Републике Српске, а након тога би требало да постоји и урбанистички план града. То није проблем само нашег насеља. Стиче се утисак да се погодности дају људима са везама и новцем, науштрб добробити свих грађана којима се на тај начин нарушава животни простор - истакао је он.

Дипломирана комуниколошкиња за односе с јавношћу на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци. Од децембра 2025. године запослена је у "Гласу Српске" као новинарка градске рубрике.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.