Мало простора за великог писца

БAЊAЛУКA - Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.

Ово су ријечи једног од великана писане ријечи у српској књижевности, Петра Кочића, рођеног на данашњи дан 1877. године.

Кочић је рођен у селу Стричићи, недалеко од Бањалуке, а основну школу је завршио у манастиру Гомионица. Средњу школу је почео да похађа у Сарајеву, а завршио је у Београду, послије чега је отишао у Беч да студира филозофију. Године 1904. вратио се у Србију, а накратко је био и учитељ у Скопљу. Двије године касније преселио се у Сарајево и радио као чиновник за издавачку кућу "Просвјета", али убрзо послије учешћа у радничком штрајку протјеран је у Бањалуку.

Прије аустроугарске анексије БиХ покренуо је магазин "Отаџбина" у Бањалуци, а послије тога и политички покрет који је подржавао борбу против Aустроугарске и нарочито против остатака феудалног система. Као национални и социјални револуционар Кочић је имао подршку међу сељацима и омладином па је изабран за члана Босанског сабора у Сарајеву.

Доктор књижевности са Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља сматра да Петар Кочић данас нема мјесто какво заслужује.

- Годишњица је прилика да се каже да већ дуго немамо ништа релевантно о овом писцу и да је он од примитиваца различитих врста сведен на оно што једноставно није! Онај ко зна три биографске појединости о њему зна да би велики писац презирао све ово вулгаризовање што се поводом његовог имена и дјела понавља из године у годину - каже Душко Певуља.

Дјела

Међу познатим дјелима Петра Кочића су драма "Јазавац пред судом", збирке прича "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања" и "Суданија", писана у форми дијалога. Давид Штрбац, главни лик из "Јазавца пред судом", постао је симбол за сељака који се бори са неправдом у друштву и држави.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.