Куће падале као куле од карата

Бањалука - Од разорног земљотреса јачине девет степени Меркалијеве скале, који је оставио град у рушевинама и однио 15 људских живота, сутра се навршавају 43 године, а многи старији Бањалучани се тог 27. октобра 1969. године сјећају са великом тјескобом.

- Тада сам живјела у Њемачкој и земљотрес се десио прво јутро мог одмора овдје. Била сам у дворишту испред куће, а млађи брат је остао унутра. Кућа се дословно срушила као кула од карата, а ја сам стајала као укопана, од шока нисам могла ни да вриснем. Хвала Богу, брат је остао жив и здрав, али и сада када се сјетим тога могла бих да заплачем. Не поновило се - присјећа се Милева Гајић.

Августин Водник је тога јутра био на терену у Котор Варошу и одмах је кренуо назад за Бањалуку.

- Затекли смо општи хаос, град у рушевинама, паника људи, није се знало да ли има погинулих. Сјећам се да је војска заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова, али помоћ је стизала са свих страна - прича Водник.

Али жив човјек све поднесе, како каже Водник, и идућих година интензивно се радило на изградњи Бањалуке.

- Неки објекти су се враћали у пријашње стање, а градило се и мноштво нових, па данас имамо много љепши град него што је био прије земљотреса - истакао је Водник.

Тада двадесетосмогодишњи младић, Бранко Трнинић каже да је земљотрес који је претходио овом разорном спасио много живота.

- Већина људи је ту ноћ и провела напољу гдје их је задесио тај најјачи земљотрес, што је била срећа у несрећи, јер би број жртава сигурно био много већи - рекао је Трнинић.

У Сеизмолошком заводу РС кажу да је од тада па до данас на подручју Бањалуке било седам земљотреса јачих од пет степени Меркалијеве скале.

- Бањалучко подручје спада у зону седмог степена максимално очекиваног интензитета по Меркалијевој скали, по сеизмолошкој карти рађеној у протеклих 50 година, док на карти за повратни период од 100 година уже бањалучко подручје спада у зону осмог степена максималног сеизмичког интензитета - рекла је сеизмолог Весна Шипка.

Према њеним ријечима, прецизно предвиђање земљотреса није могуће и вјероватно никада неће ни бити због велике сложености процеса који доводе до потреса.

Још је истакла да је противтрусна градња, просторно планирање, те обука становништва за понашање при појави земљотреса најбоља заштита од земљотреса у савременом друштву.

- Институт за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију из Скопља је послије земљотреса 1969. године вршио сеизмичку микрорејонизацију урбаног подручја града Бањалука. Како се површина коју урбано подручје града заузима од тада повећала шест пута, у плану је да се ради нова сеизмичка микрорејонизација - додала је Шипка.

Слога Бањалучана

Иако је разорио град, земљотрес из 1969. године становници града на Врбасу памте по једној свијетлој тачки - слози свих Бањалучана.

- У тако великим катастрофама људи се држе заједно и помажу једни другима. Владала је нека посебна енергија и блискост међу људима тих дана, коју никада више нисам видио, ни осјетио - додао је Водник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.