Кинеска обућа гаси стари занат

Бањалука - Бављење обућарским послом све мање је занимљиво младима, а појавом јефтине обуће овај стари занат осуђен је на изумирање.

Обућар Душан Удовчић, који је почео да поправља и израђује обућу 1974. године, каже да ће ово занимање потпуно нестати, уколико се нешто не промијени и млади не покажу више интересовања за бављење овом дјелатношћу.

- Док постојимо ми, стари обућари, овај занат неће нестати. Зато се мора нешто учинити и младе мотивисати да се баве овим послом. Са задовољством бих прихватио да подучавам неког младог обућара и да на њега пренесем знање и искуство које сам годинама стицао - казао је Удовчић.

По његовим ријечима, велики проблем за обућаре представља јефтина обућа, за чију се поправку цијена мора снизити, да не би била једнака цијени новог пара.

- Има доста јефтине обуће коју људи доносе на поправку. Прихватамо је и поправљамо једнако пажљиво као и скупљу, иако од тога немамо никакву зараду. Добро је и ако останемо на позитивној нули - причао је Удовчић.

И његов млађи колега Драган Шева указао је на факторе који су утицали да обућарски занат постане један од оних којих бисмо се у будућности могли само сјећати.

- Много је разлога због којих је занимање обућара пред гашењем. Јефтина кинеска обућа највећи је непријатељ овог заната, а ни само занимање није профитабилно и тешко се од њега може живјети - објаснио је Шева.

Како је испричао, често се деси да поправка ципела кошта више него нови пар.

- Данас можете купити ципеле за десет марака. Оне су лошег квалитета, па ће врло брзо отпасти гумице или ће се одлијепити. Њихова поправка коштаће око 12 КМ и власник тих ципела схватиће да му се више исплати да купи нове за исти новац, него да их поправља - казао је Шева.

У својој пракси сусретао је разне муштерије. Било је, каже, случајева да му на поправку донесу невјероватно скупу обућу.

- Када ми неко донесе скупе ципеле, обавезно нагласи колико су плаћене. Често се ради и о нереалним цијенама од неколико стотина, па чак и хиљаду марака. Обично упозоре да их пазим, па се тада нашалим и кажем им да их понесу у златару на поправку - испричао нам је Шева кроз смијех.

Двадесетседмогодишњи Дражен Шкорић риједак је примјер међу младима који се одлучио за обућарски занат.

- Школу за обућара сам завршио прије седам година, а ово занимање сам изабрао јер је и мој отац обућар, па сам желио да наставим традицију - казао је Шкорић, који се једини од својих вршњака из разреда одлучио за бављење овим послом.

Скупе чизме

Бањалучанка Сања Петровић је рекла да код обућара на поправку носи само скупу обућу.

- Aко треба поправити нешто на чизмама, за које иначе издвајам доста новца, тада одем у обућарску радњу, а уколико је ријеч о неким јефтиним сандалама, бацим их и купим нове, јер се не исплати поправљати их - рекла је Петровићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.