Катанац стављен на 109 приватних предузећа

На подручју града од почетка ове године затворено је 109 приватних предузећа. Само у посљедњих двадесет дана на чак 33 самосталне трговачке, угоститељске и занатске радње стављен је катанац. Међу онима који више нису могли да раде било је и стоматолошких амбуланти.

Рекао је ово за "Глас Српске" портпарол Aдминистративне службе града Миленко Шајић.

- Највише је затворено самосталних трговинских радњи, чак 40 од укупног броја свих затворених пословних простора. То је у тренду са прошлом годином. Лани је затворено 655, а отворено 739 нових приватних фирми. Највише затворених је, поново, било самосталних трговинских радњи - 290, док је највише отварано угоститељских објеката, укупно 206 - истакао је Шајић.

У Удружењу економиста РС кажу да је почетком ове године привредна ситуација тежа него што је била претходних, што је довело до смањеног обима промета и пословних активности.

- Обавезе и доприноси на плате запослених повећали су се у фебруару, па се то сигурно одразило и на приватнике који су затворили свој приватни бизнис. Вјероватно су већ имали мањи обим пословних активности, тако да им није исплативо да радњу одржавају и даље - казао је члан Удружења економиста РС Милош Тодоровић.

Како он наглашава, додатни намети који су уведени утичу на све.

- Углавном радње затварају послодавци који су већ били негдје на ивици рентабилности па су им ове додатне обавезе биле само један повод више за затварање - каже Тодоровић.

Према његовим ријечима, тренд затварања самосталних трговинских радњи траје већ дуже вријеме. Разлог је долазак великих тржних центара, којима они не могу да конкуришу.

Са његовим мишљењем слаже се и предсједник асоцијације самосталних трговаца регије Бањалука Богдан Марјановић који истиче да се проблеми трговаца већ дуже вријеме таложе, што доводи до већег броја затворених трговинских радњи.

- Прије свега, разлог је долазак великих страних центара који је пореметио тржиште створивши огромну конкуренцију. Послије тога услиједила је фискализација и ограничења марже, а самим тим је повећан и број обавеза - рекао је Марјановић и додао да је економска криза, такође, велики разлог који је смањио куповну моћ потрошача.

Он је истакао да самосталне трговинске радње мањег капацитета нису могле да издрже све те намете, што је довело до њиховог затварања.

Један од обртника који је морао да затвори своју радњу, а који је инсистирао на анонимности, рекао је да једноставно није било посла.

- Да бих опстао, морао сам да држим цијене које су нешто више него у великим трговачким центрима. Како је криза и народ пази на сваки фенинг, исплативије је отићи тамо гдје је јефтиније. Када сам три мјесеца пословао са губитком, схватио сам да је затварање трговине неминовност. Сада сам без посла и једва састављам крај с крајем - рекао је наш саговорник.

Опала куповна моћ

- Снимали смо ситуацију која показује да исти број муштерија уђе дневно у једну трговинску радњу, а пазар је опао. То значи да потрошачи из своје корпе сваким даном избацују неки производ за који сматрају да није неопходан. Купују углавном основне животне намирнице као што су хљеб и млијеко - каже Марјановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.