Једини регистровани вуновлачар у граду Горан Ирић чувар традиције: Ради на дједовом строју старом више од вијека
БАЊАЛУКА - Иако један од најстаријих заната, вуновлачарством се данас баве само ријетки, а у граду постоји само једна регистрована радња која се бави овим послом.
Њен власник Горан Ирић наставио је породичну традицију влачања вуне, а за “Глас Српске” испричао је да је занат научио од дједа.
- И данас радим на његовом строју који је стар више од 100 година. Послије његове смрти почео сам самостално да радим и тиме се бавим већ 36 година. То је традиција моје породице. Нема ту велике добити, али овај посао се ради с душом и мораш га вољети. Може се описати укратко, од овце до приглавка - рекао је Ирић.
Казао је да је вуновлачарство занат који чува традицију, али да полако, али сигурно нестаје развојем нових технологија.
- Некада је овај посао био толико развијен да су људи у редовима чекали испред радње. Данас људи мисле да се више нико не бави овим занатом те да мајстори некадашњих вјештина нестају - рекао је Ирић.
Додаје да су занатлије некада имале шегрте и раднике, а да је то сада немогуће јер често ни себи не може исплатити плату.
- У сјећању ми је остала дједова прича да је за килограм ишчешљане вуне могао купити велике ћевапе и пиво, а ја зарадим највише четири КМ - испричао је Ирић.
Сматра да је неопходно стимулисати занате и ослободити их пореза.
- Раније се порез плаћао свака три мјесеца, а сада плаћам сваки мјесец. Некада се “ломим” да ли да радим ово уопште и ставим катанац на радњу, јер не могу да платим дажбине. И ситуација са пандемијом је смањила посао - нагласио је Ирић.
Он је рекао да су вуна и природна влакна много здравија од синтетике. Цијена јоргана, јастука и душека зависи од тежине вуне и варира од 170 КМ до 250 КМ.
- Једна стара муштерија испричала ми је да јој је љекар рекао да ће живјети све док не скине вуну са себе. Ето толико је вуна здрава - у шали је испричао овај занатлија.
Пожалио се да су млади незаинтересовани да наставе традицију.
- Желио бих да се млађи нараштаји заинтересују за овај посао, јер ако су старе баке и дједови знали да науче како да користе паметне телефоне, онда би се и млађи могли научити на преслицу - рекао је Ирић.
У Горановој радњи смо затекли средњовјечни брачни пар из Дрвара.
- Дошли смо да нам мајстор направи душек, а у Дрвару нигдје нема вуновлачарске радње. Прешли смо 140 километара да бисмо добили вуну - рекао је овај Дрварчанин.
Процес
Процес влачања вуне одвија се кроз 22 ваљка.
- Прво долази до “храњења” машине када опрану и осушену вуну поспем коју затим чешља справа кроз 22 ваљка. Она постаје ваздушаста и спремна за даљу обраду. Све врсте вуне се могу обрадити. Увијек се шалим да сам мајстор који прави шећерну вуну за баке - рекао је вуновлачар Горан Ирић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
