Jedini registrovani vunovlačar u gradu Goran Irić čuvar tradicije: Radi na djedovom stroju starom više od vijeka
BANjALUKA - Iako jedan od najstarijih zanata, vunovlačarstvom se danas bave samo rijetki, a u gradu postoji samo jedna registrovana radnja koja se bavi ovim poslom.
Njen vlasnik Goran Irić nastavio je porodičnu tradiciju vlačanja vune, a za “Glas Srpske” ispričao je da je zanat naučio od djeda.
- I danas radim na njegovom stroju koji je star više od 100 godina. Poslije njegove smrti počeo sam samostalno da radim i time se bavim već 36 godina. To je tradicija moje porodice. Nema tu velike dobiti, ali ovaj posao se radi s dušom i moraš ga voljeti. Može se opisati ukratko, od ovce do priglavka - rekao je Irić.
Kazao je da je vunovlačarstvo zanat koji čuva tradiciju, ali da polako, ali sigurno nestaje razvojem novih tehnologija.
- Nekada je ovaj posao bio toliko razvijen da su ljudi u redovima čekali ispred radnje. Danas ljudi misle da se više niko ne bavi ovim zanatom te da majstori nekadašnjih vještina nestaju - rekao je Irić.
Dodaje da su zanatlije nekada imale šegrte i radnike, a da je to sada nemoguće jer često ni sebi ne može isplatiti platu.
- U sjećanju mi je ostala djedova priča da je za kilogram iščešljane vune mogao kupiti velike ćevape i pivo, a ja zaradim najviše četiri KM - ispričao je Irić.
Smatra da je neophodno stimulisati zanate i osloboditi ih poreza.
- Ranije se porez plaćao svaka tri mjeseca, a sada plaćam svaki mjesec. Nekada se “lomim” da li da radim ovo uopšte i stavim katanac na radnju, jer ne mogu da platim dažbine. I situacija sa pandemijom je smanjila posao - naglasio je Irić.
On je rekao da su vuna i prirodna vlakna mnogo zdravija od sintetike. Cijena jorgana, jastuka i dušeka zavisi od težine vune i varira od 170 KM do 250 KM.
- Jedna stara mušterija ispričala mi je da joj je ljekar rekao da će živjeti sve dok ne skine vunu sa sebe. Eto toliko je vuna zdrava - u šali je ispričao ovaj zanatlija.
Požalio se da su mladi nezainteresovani da nastave tradiciju.
- Želio bih da se mlađi naraštaji zainteresuju za ovaj posao, jer ako su stare bake i djedovi znali da nauče kako da koriste pametne telefone, onda bi se i mlađi mogli naučiti na preslicu - rekao je Irić.
U Goranovoj radnji smo zatekli srednjovječni bračni par iz Drvara.
- Došli smo da nam majstor napravi dušek, a u Drvaru nigdje nema vunovlačarske radnje. Prešli smo 140 kilometara da bismo dobili vunu - rekao je ovaj Drvarčanin.
Proces
Proces vlačanja vune odvija se kroz 22 valjka.
- Prvo dolazi do “hranjenja” mašine kada opranu i osušenu vunu pospem koju zatim češlja sprava kroz 22 valjka. Ona postaje vazdušasta i spremna za dalju obradu. Sve vrste vune se mogu obraditi. Uvijek se šalim da sam majstor koji pravi šećernu vunu za bake - rekao je vunovlačar Goran Irić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
