Истражили мрачне дубине крашких врела

Истраживањем крашких врела и извора на подручју Републике Српске и ФБиХ жељели смо да направимо комплетну документацију, која у ужем смислу подразумијева израду подводне топографије, узимање узорака биодиверзитета, као и потпуну анализу квалитета воде.

Изјавио је то предсједник Ронилачког клуба "Бук" Борис Трнинић, послије завршене пете међународне експедиције "Крашка врела 2010", чији су организатори били Бањалучани.

- Ова експедиција реализована је са спелеорониоцима из међународне асоцијације GUE (Global Underwater Explorers). Као организатори обезбиједили смо потпуну логистику за овај веома захтјеван подухват. Све је успјешно урађено и са те стране као домаћини можемо да будемо задовољни - рекао је Трнинић.

Према његовим ријечима, током ове међународне ронилачке експедиције обрађена су врела Здена, Дабар и Око на подручју општине Сански Мост, врело Басташице код Дрвара те врело Мрачај, које се налази на подручју општине Мркоњић Град.

- Први пут експедиција се бавила истраживањем врела на подручју града Мостара - додао је Трнинић.

Још је истакао да је највећи успјех остварен на врелу Басташице.

- Ту је постојећа линија у откривању подземних пећина од прошле године помакнута са 350 на 800 метара, а максимална дубина која је измјерена износила је 75 метара - рекао је Трнинић.

Још је нагласио да је овогодишња експедиција окупила највеће стручњаке из ове области, који су дошли из Енглеске, Француске и Мексика познатог по највећим подводним комплексима на свијету.

Иначе бањалучки рониоци су ове године имали бројне активности, од обуке нових ронилаца, спасилаца до редовних акција које се спроводе са МУП-ом РС

- Нажалост, у опису нашег посла је и извлачење жртава, односно утопљеника из Врбаса. По завршетку експедиције вратили смо се чишћењу крајишке љепотице од крутог отпада и од минско-експлозивних средстава бачених у воду. Све чинимо да би Врбас био чистији и безбједнији за купање, али и спреман дочекао такмичаре Европског првенства у флај фишингу, које ће бити одржано у септембру - закључио је Трнинић.

Спелеороњење

- Спелеороњење спада у најекстремнији вид роњења. Температуре воде на којима се рони су често ниске, између пет и осам степени. Све се одвија у тоталном мраку, а зарони су трајали и по пет сати, заједно са декомпресијом - рекао је Трнинић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.