Како правилно дресирати пса: Стручњак открива зашто казне не дају резултате

БАЊАЛУКА - Традиционалне методе дресуре љубимаца, које се ослањају на казну и присилу, све више уступају мјесто приступу заснованом на позитивном условљавању, чији је циљ да пас кроз награђивање научи шта се од њега очекује.

• Савремена дресура паса све више се ослања на позитивно условљавање, односно награђивање пожељног понашања умјесто кажњавања грешака, што ствара веће повјерење између пса и власника.
• Тренер Небојша Лукић истиче да се уз помоћ кликера и правилне социјализације пси брже уче, развијају самопоуздање и трајно усвајају навике, без обзира на расу и узраст.
• Стручњаци упозоравају да власници често праве грешке због недовољне социјализације и непознавања потреба љубимца, док код сложених проблема попут агресије није довољан само тренинг већ је потребна и стручна помоћ.

Тренер Небојша Лукић из Србије, који тренутно ради у бањалучком Центру за обуку паса и власника "Чили", објашњава да је суштина овог приступа у стварању повјерења и активној сарадњи љубимца са власником.

- Жељена понашања награђујемо, а лоша игноришемо и она постепено нестају. Псу помажемо да уради оно што очекујемо, уместо да га кажњавамо за грешке. Традиционалне методе и казне стварају стрес, јер пас добија психички или физички притисак, али не и информацију којим понашањем треба да замени оно нежељено - појашњава Лукић.

Важан алат је, каже, "кликер", мали уређај који производи карактеристичан звук "клик" којим се означава тренутак када пас исправно уради задатак. Тако брже схвата да је урадио нешто добро и да слиједи награда.

- Циљ је да пас буде активни учесник у обуци, а не да реагује из страха. Тако се развијају сигурност, самопоуздање и способност трајног усвајања нових знања. Само на тај начин учење може бити пријатно за пса и власника. Овај принцип се успешно примењује на све псе, без обзира на расу и узраст, али и на друге сисаре, морске сисаре и птице - нагласио је Лукић.

Најчешће грешке власника су касна или погрешна социјализација.

- Социјализација није само игра са другим псима. Пас мора научити и да сарађује са власником у разним окружењима, међу људима, у гужви, саобраћају или у кафићу. Често чујемо да пас слуша код куће, а на улици не реагује. Управо зато послушност треба вежбати свуда - наводи он, додавши да је и претјерана попустљивост погрешна.

Лукић истиче да је едукација власника једнако важна, јер од њиховог знања зависи да ли ће љубимац задржати научено понашање.

- Штенци основне команде попут "седи", "лези", "дођи" или "поред" често усвајају већ након неколико часова. Код одраслих паса први резултати се виде након десетак тренинга, али стабилна и поуздана понашања не настају преко ноћи. Брзина напретка зависи од њиховог карактера, претходне социјализације и евентуалних страхова. Тек након три до шест месеци може се говорити о потпуно усвојеним навикама код одраслих љубимаца, али власник мора с њима редовно радити - навео је овај тренер.

Иако позитивно условљавање даје одличне резултате, Лукић упозорава да није универзални лијек за све облике агресије.

- Ако је агресивно понашање последица бола, неуролошких оболења или изражених генетских предиспозиција, кликер тренинг није сам по себи довољан. Тада је неопходан ветеринарски преглед, терапије и сарадња више стручњака - навео је он.

Пси показују стрес кроз спуштен реп и уши, зијевање, избјегавање погледа или повлачење, а ако се на то не реагује, истиче, може прерасти у агресију, попут лајања или уједа и кључно је уклонити узрок стреса на вријеме.

Додаје да позитивно условљавање није нови тренд, већ се заснива на радовима Ивана Павлова, Едварда Торндајка и Баруса Фредерика Скинера, који су објаснили како награда и посљедица утичу на процес учења.

Након три деценије искуства каже да је жеља за бољим односом са псом била разлог што не користи традиционалне методе.

- Када сам сазнао са кликер тренинг, схватио сам да је то оно што желим да радим, јер ствара радозналог, веселог пса који ужива у учењу и сам тражи да тренира - истакао је Лукић.

Каже да је најважнија лекција немати предрасуде према неким пасминама.

- Људи желе пса који слепо слуша, уместо пса који размишља. Често кажем да је теже научити власника него пса. Пас учи цели живот, као и човек. Сваки пас има свој карактер и то је битно за почетак рада - закључио је он.

Тренер асистент Ана Матавуљ рекла је за "Глас" да њени почеци у обуци паса датирају прије шест година, када је добила стафорда Артура.

- Научила сам га интуитивно све основне и напредне команде награђивањем и пријатељским односом. Када сам упознала Небојшу, објаснио ми је да је то позитивно условљавање и почела сам га озбиљније изучавати, а Небојша ми је проширио знање које сада примјењујем према свом другом псу Чили, али и у обучавању паса - казала је Ана Матавуљ. 

ИМЕ "ЧИЛИ"

Инспирација за назив Центра "Чили", каже Ана Матавуљ, управо је њен пас.

- Чили је имала око мјесец дана када сам је спасила са улице. Била је зима и веома хладно, а имала је и криве ноге. Веома је паметна и научила сам је многе команде, а због послушности и знања постала је модел за наше друштвене мреже. Тренер Небојша Лукић рекао је за Чили да има карактер радне малиное, а обучио је око 200 паса те расе. Иако је малена, изузетно је брза и психички стабилна за обуку. Зато смо одлучили да центар носи назив по њој, јер је доказ истрајности и снаге коју често не видимо на први поглед - поручила је она. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.