Kako pravilno dresirati psa: Stručnjak otkriva zašto kazne ne daju rezultate

BANjALUKA - Tradicionalne metode dresure ljubimaca, koje se oslanjaju na kaznu i prisilu, sve više ustupaju mjesto pristupu zasnovanom na pozitivnom uslovljavanju, čiji je cilj da pas kroz nagrađivanje nauči šta se od njega očekuje.

• Savremena dresura pasa sve više se oslanja na pozitivno uslovljavanje, odnosno nagrađivanje poželjnog ponašanja umjesto kažnjavanja grešaka, što stvara veće povjerenje između psa i vlasnika.
• Trener Nebojša Lukić ističe da se uz pomoć klikera i pravilne socijalizacije psi brže uče, razvijaju samopouzdanje i trajno usvajaju navike, bez obzira na rasu i uzrast.
• Stručnjaci upozoravaju da vlasnici često prave greške zbog nedovoljne socijalizacije i nepoznavanja potreba ljubimca, dok kod složenih problema poput agresije nije dovoljan samo trening već je potrebna i stručna pomoć.

Trener Nebojša Lukić iz Srbije, koji trenutno radi u banjalučkom Centru za obuku pasa i vlasnika "Čili", objašnjava da je suština ovog pristupa u stvaranju povjerenja i aktivnoj saradnji ljubimca sa vlasnikom.

- Željena ponašanja nagrađujemo, a loša ignorišemo i ona postepeno nestaju. Psu pomažemo da uradi ono što očekujemo, umesto da ga kažnjavamo za greške. Tradicionalne metode i kazne stvaraju stres, jer pas dobija psihički ili fizički pritisak, ali ne i informaciju kojim ponašanjem treba da zameni ono neželjeno - pojašnjava Lukić.

Važan alat je, kaže, "kliker", mali uređaj koji proizvodi karakterističan zvuk "klik" kojim se označava trenutak kada pas ispravno uradi zadatak. Tako brže shvata da je uradio nešto dobro i da slijedi nagrada.

- Cilj je da pas bude aktivni učesnik u obuci, a ne da reaguje iz straha. Tako se razvijaju sigurnost, samopouzdanje i sposobnost trajnog usvajanja novih znanja. Samo na taj način učenje može biti prijatno za psa i vlasnika. Ovaj princip se uspešno primenjuje na sve pse, bez obzira na rasu i uzrast, ali i na druge sisare, morske sisare i ptice - naglasio je Lukić.

Najčešće greške vlasnika su kasna ili pogrešna socijalizacija.

- Socijalizacija nije samo igra sa drugim psima. Pas mora naučiti i da sarađuje sa vlasnikom u raznim okruženjima, među ljudima, u gužvi, saobraćaju ili u kafiću. Često čujemo da pas sluša kod kuće, a na ulici ne reaguje. Upravo zato poslušnost treba vežbati svuda - navodi on, dodavši da je i pretjerana popustljivost pogrešna.

Lukić ističe da je edukacija vlasnika jednako važna, jer od njihovog znanja zavisi da li će ljubimac zadržati naučeno ponašanje.

- Štenci osnovne komande poput "sedi", "lezi", "dođi" ili "pored" često usvajaju već nakon nekoliko časova. Kod odraslih pasa prvi rezultati se vide nakon desetak treninga, ali stabilna i pouzdana ponašanja ne nastaju preko noći. Brzina napretka zavisi od njihovog karaktera, prethodne socijalizacije i eventualnih strahova. Tek nakon tri do šest meseci može se govoriti o potpuno usvojenim navikama kod odraslih ljubimaca, ali vlasnik mora s njima redovno raditi - naveo je ovaj trener.

Iako pozitivno uslovljavanje daje odlične rezultate, Lukić upozorava da nije univerzalni lijek za sve oblike agresije.

- Ako je agresivno ponašanje posledica bola, neuroloških obolenja ili izraženih genetskih predispozicija, kliker trening nije sam po sebi dovoljan. Tada je neophodan veterinarski pregled, terapije i saradnja više stručnjaka - naveo je on.

Psi pokazuju stres kroz spušten rep i uši, zijevanje, izbjegavanje pogleda ili povlačenje, a ako se na to ne reaguje, ističe, može prerasti u agresiju, poput lajanja ili ujeda i ključno je ukloniti uzrok stresa na vrijeme.

Dodaje da pozitivno uslovljavanje nije novi trend, već se zasniva na radovima Ivana Pavlova, Edvarda Torndajka i Barusa Frederika Skinera, koji su objasnili kako nagrada i posljedica utiču na proces učenja.

Nakon tri decenije iskustva kaže da je želja za boljim odnosom sa psom bila razlog što ne koristi tradicionalne metode.

- Kada sam saznao sa kliker trening, shvatio sam da je to ono što želim da radim, jer stvara radoznalog, veselog psa koji uživa u učenju i sam traži da trenira - istakao je Lukić.

Kaže da je najvažnija lekcija nemati predrasude prema nekim pasminama.

- Ljudi žele psa koji slepo sluša, umesto psa koji razmišlja. Često kažem da je teže naučiti vlasnika nego psa. Pas uči celi život, kao i čovek. Svaki pas ima svoj karakter i to je bitno za početak rada - zaključio je on.

Trener asistent Ana Matavulj rekla je za "Glas" da njeni počeci u obuci pasa datiraju prije šest godina, kada je dobila staforda Artura.

- Naučila sam ga intuitivno sve osnovne i napredne komande nagrađivanjem i prijateljskim odnosom. Kada sam upoznala Nebojšu, objasnio mi je da je to pozitivno uslovljavanje i počela sam ga ozbiljnije izučavati, a Nebojša mi je proširio znanje koje sada primjenjujem prema svom drugom psu Čili, ali i u obučavanju pasa - kazala je Ana Matavulj. 

IME "ČILI"

Inspiracija za naziv Centra "Čili", kaže Ana Matavulj, upravo je njen pas.

- Čili je imala oko mjesec dana kada sam je spasila sa ulice. Bila je zima i veoma hladno, a imala je i krive noge. Veoma je pametna i naučila sam je mnoge komande, a zbog poslušnosti i znanja postala je model za naše društvene mreže. Trener Nebojša Lukić rekao je za Čili da ima karakter radne malinoe, a obučio je oko 200 pasa te rase. Iako je malena, izuzetno je brza i psihički stabilna za obuku. Zato smo odlučili da centar nosi naziv po njoj, jer je dokaz istrajnosti i snage koju često ne vidimo na prvi pogled - poručila je ona. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.