Грицкалице и рекламе “лијепе” килограме

Бањалука - Због проблема са вишком килограма Савјетовалиште за исхрану здравих и болесних Института за јавно здравство у Бањалуци протекле године посјетило је око 550 одраслих пацијената, што је за око 150 више него 2010. године, а примјетан је и велики број гојазне дјеце.

Према подацима Дома здравља, тимови породичне медицине су ове године обавили 1.704 прегледа за упис дјеце у први разред, од чега је око 187 било гојазно.

- Велики број дјеце са овим проблемом уочен је и на систематским прегледима у старијим разредима основних школа - кажу у Дому здравља.

Специјалиста у Институту за јавно здравство др Весна Рудић-Грујић каже да ова дјеца имају повећан ризик за настанак великог броја обољења, као што су астма, инфекције коже, апнеја у спавању, болови у зглобовима..

- Код гојазне дјеце чешће се срећу и озбиљна здравствена стања, која понекад и дуго буду непримијећена, као што су повећан крви притисак, дијабетес мелитус тип два, висок холестерол, камен у жучи и друго - истакла је Рудић-Грујић.

Како она наводи, осим ових здравствених проблема гојазност има и психолошке посљедице.

- Гојазна дјеца имају мање самопоштовање и самопоуздање, што је повезано са њиховим лошијим успјехом у школи, положајем међу другарима и настанком депресије, а често су изложена и дискриминацији од стране друштва - рекла је Рудић-Грујић.

Она је истакла да је овај проблем код дјеце и адолесцената све израженији у свијету и код нас.

- Према посљедњим студијама, које су рађене 2008. године, међу дјецом узраста од десет до 14 година у граду, прекомјерну тјелесну масу имало је 26,5 одсто дјевојчица и 36,8 одсто дјечака - рекла је Рудић-Грујић.

Према њеним ријечима, основни узрок гојазности су неправилна исхрана и недовољна физичка активност.

- Данас дјеца превише једу слаткише, грицкалице и доста времена проводе испред телевизора или компјутера. Превенција гојазности код дјеце се спроводи здравствено-васпитним радом и бављењем физичким активностима, али и едуковањем читавог друштва о озбиљности проблема које доноси гојазност - нагласила је Рудић-Грујић.

Педијатар субспецијалиста нутрициониста примаријус др Биљана Сузић у Универзитетском клиничком центру истакла је да су истраживања показала да постоји директна веза између гојазности и времена проведеног у гледању телевизије.

- За дјецу која више гледају телевизију 50 одсто је већа вјероватноћа да ће бити гојазна, не само због смањене физичке активности, већ и због утицаја пропагандних реклама. Постоје подаци да су дјеца годишње изложена утицају од око 10.000 реклама о храни, од којих се њих 95 одсто односи на брзу храну, слаткише, ушећерене житне пахуљице и слатке сокове - рекла је Сузићева.

Савјети

- Важно је научити да се оброци не прескачу и пожељно је узети дневно четири до пет оброка и јести полако. Треба узимати разноврсну храну - житарице, поврће, воће, млијеко и млијечне производе са мањим процентом масноће… Обавезно смањити унос слаткиша, избацити из исхране грицкалице, “брзу храну”, газиране сокове. Треба пити доста негазиране воде и повећати физичку активност - рекла је Сузићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.