Докторе, загнојила ми се заноктица!

Бањалука - Љекарску помоћ у Служби хитне помоћи у Бањалуци дневно затражи око 150 пацијената, а чак 30 одсто њих јавља се због баналних тегоба и тако стварају непотребне гужве.

Рекла је ово "Гласу Српске" начелник Службе хитне помоћи у бањалучком Дому здравља др Нада Бањац.

- Трудимо се да збрињавамо пацијенте по критеријуму хитноће. У великом броју случајева да би се уопште утврдило да ли је некоме потребна хитна помоћ или тај здравствени проблем могу ријешити лијечењем у амбулантама породичне медицине, морамо да га прегледамо, што некада захтијева опширне љекарске анализе. На примјер, када нам дође пацијент и жали се на бол у рамену, то на први поглед није хитан случај, али морамо да урадимо ЕКГ снимање јер врло лако може бити и инфаркт - прича Бањац.

Према њеним ријечима, велики је број, и на терену и у амбуланти, оних који се јављају за разне ситнице попут загнојене заноктице, сумња да на кожи има крпељ, а то буде обични трн, пецкање приликом мокрења, температура 37,2...

- Често је у питању и необјективно навођење симптома, а када дођемо на лице мјеста видимо да тај здравствени проблем није потребна хитна помоћ. Недавно смо имали позив из Крупе на Врбасу, да се жена посјекла и тешко крвари. Када смо стигли на лице мјеста у питању је била мала посјекотина на прсту, која је могла да се испере алкохолом и на њу стави фластер. У међувремену, наше особље у недостатку возила, трчало је до сусједног насеља гдје су реанимирали пацијента од срчаног удара - прича Бањац.

Она је истакла да је један од разлога што се пацијенти и због минималних тегоба јављају у службу хитне помоћи јесте и да би се избјегло чекање и процедуре код породичног доктора.

- То је за њих најбржи и најлакши начин да им се ураде потребни налаз. У већини случајева таквих пацијената се јако тешко и "ријешити" и усмјерити породичном љекару, јер су веома упорни, а некада непријатни и агресивни. Често се дешава и да нас зову због непокретне особе само да би искористили превоз до доктора и ношење - казала је Бањац. 

Како она наводи, понекад чак пацијенти сами инсистирају на болничком лијечењу.

- Оваквих случајева је увијек било, али ми се свакодневно трудимо да одржимо ред у здравственом систему. Знамо да већина људи није здравствено просвијећена и да не могу знати да ли су неки симптоми алармантни, али треба се водити неком логиком и за оно што може причекати до ујутру не тражити хитну помоћ - додала је Бањац.

Шездесеттрогодишња Славица Грујичић каже да још никада није затражила хитну помоћ.

- Иако ме здравље и не служи најбоље и не знам ни број таблета који попијем дневно, хвала богу није било ситуација да ми је требала хитна помоћ. Доктору идем само баш када ми тегобе постану неподношљиве. Али знам много оних који су чести гости те установе и без великих потреба. Сви смо различити и свако од нас има своје страхове и "демоне" са којима не може да се избори - казала је Грујичићева.

Стресан посао

- Опште је познато да је ургентна медицина најстреснији дио здравственог система. Наш посао је веома тежак и одговоран. Често се дешава да исход болести пацијента буде трагичан, на шта не можемо да утичемо. То је велики психички притисак и једино што нам помаже у таквим ситуацијама је сазнање да смо дали све од себе да спасимо пацијента - рекла је Бањац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.