Димњачарима пуне руке посла

БАЊАЛУКА - Сезона чишћења димњака у пуном је јеку па су димњачари ових дана засукали рукаве како би грађани зиму дочекали безбједно, у топлим домовима и без опасности од пожара.

Директорица предузећа "Пламен" Мирјана Каралић за "Глас Српске" је истакла да је веома мало оних који редовно чисте димњаке, док већина грађана услуге димњачара тражи тек када дође до проблема.

- Највише позива имамо у септембру, октобру и новембру. У децембру већ опадају, док их послије и не буде. Најбоље вријеме за чишћење димњака је од маја до августа, када није гријна сезона - рекла је Каралићева.

У том периоду, каже, димњачари имају мање посла, али грађани углавном нису заинтересовани. Како наводи, или су на одмору или кажу да им није приоритет. Појашњава и да је једно чишћење годишње довољно, осим ако се ложи дрво богато смолом, у том случају потребна су два. Истиче да пелет мање прља димњаке.

- Водимо евиденцију објеката с димњацима и редовно обавјештавамо власнике да је њихова законска обавеза једном годишње очистити димњак - казала је Каралићева.

Као примјер добре праксе навела је Београд, гдје радници димњачарских предузећа током цијеле године обилазе улице и организовано чисте димњаке.

-  Предлагали смо да се тај модел уведе и овдје. То би смањило цијену услуге за грађане и трошкове за нас. Умјесто шест до десет димњака дневно, димњачари би могли очистити дупло више, а уштедјели би и на гориву. Чишћење димњака, иначе, траје од пола сата до сат, а ако је пуно запрљан, рад може потрајати и по два, три сата - истакла је Каралићева.

Она је навела да цијена чишћења димњака износи 40 КМ, као и прошле године, а у случају додатних услуга 50 КМ. Говорећи о опасностима овог посла, Каралићева је рекла да рад димњачара отежавају временске прилике.

- Киша, лед и мокри кровови овај посао чине ризичним. И поред вјештине наших радника, нажалост, повреде се дешавају. Посебно је опасно пењање на старе, нестабилне кровове кроз које могу пропасти - каже Каралићева.

Неочишћени димњаци, поред пожара, представљају и здравствени ризик. Гареж се накупља у димњаку и пада на дно те излази у ваздух.

- То загађује град. Прошле године је било неколико пожара изазваних запушеним димњацима - наводи Каралићева.

Она упозорава грађане да не треба сами да чисте димњаке, нарочито хемијским средствима која се пале у каминима. Проблем с којим се суочава предузеће је и недостатак младих кадрова.

- Покушали смо да заинтересујемо матуранте средњих школа и обезбиједимо им обуку и сертификат, али интересовање је минимално. Једноставно, млади не желе да се баве овим послом - жали се Каралићева.

Она вјерује да би увођење ригорознијих инспекција и казни натјерало и грађане и фирме на редовније чишћење димњака.

- Предузећа углавном поштују обавезу и зову нас редовно, али у стамбеним зградама ситуација варира - навела је она.

Ипак, има и оних који са радошћу позивају димњачаре, вјерујући да ће им хватање за дугме, када их угледају, донијети срећу.

- Неке муштерије нам кажу да им димњачари донесу срећу када дођу код њих - с осмијехом закључује Мирјана Каралић.

Казне до 7.000 КМ

Из Одјељења за комуналну полицију подсјећају да су чишћење и преглед димњака обавезни најмање једном годишње. За нечишћење димњака физичким лицима биће наплаћена казна од 100 до 600 КМ.

- За правно лице казне износе од 500 до 7.000 КМ, одговорно лице у правном лицу од 200 до 1.800 КМ, док је казна за самосталног предузетника од 200 до 1.000 КМ - навели су из одјељења.

Истичу да димњачарску дјелатност могу да обављају правна и физичка лица која су регистрована за ту врсту услуге.

- Давалац комуналне услуге дужан је кориснику услуге издати потврду у којој се наводи да је извршено чишћење и провјера исправности димњака и уређаја за ложење - саопштили су из одјељења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.