Чланови Даун синдром центра пером настављају борбу против предрасуда

Директор Даун синдром центра Бањалука Зоран Јелић казао је за “Глас Српске” да је десет њихових чланова обуку започело у септембру, на Бањалука колеџу (БЛЦ).

- Након обуке наша “дјеца сунца”, како их зовемо, добила су дипломе за новинаре, а у наредним данима очекује их пракса на Радио-телевизији Републике Српске - рекао је Јелић. Није крио да је поносан на успјех чланова овог центра.

- Планирамо да оснујемо часопис “Дјеца сунца”, који ће стварати наши новинари. Новинарство је частан позив, кроз који се, између осталог, ствара самопоуздање и отклања страх и стигма. Управо то је оно што је потребно нашим члановима - казао Јелић.

Како додаје, погрешан став према особама са Дауновим синдромом је највећа препрека за њих.

Нагласио је да ће новинари из Даун синдром центра први интервју урадити са премијером Српске Радованом Вишковићем.

- Ради се о прилици да особа са Дауновим синдромом поставља питања и разговара са људима. Смисао свега је да они траже интервјуе, дакле, не да они дају изјаве, него да се ставе у ту позицију и да виде колико је тај посао у ствари лијеп - рекао је Јелић.

Будући креатори чланака и вијести са осмијехом на лицу прихватили су се нових изазова.

Тридесетогодишња Сандра Радинковић каже да је највише радује што ће радити новинарске приче заједно са другарима.

- То што ћемо заједно проводити вријеме са неким важним људима и у тако важним институцијама за мене је велика срећа - рекла је Сандра.

Мундијал у Катару понукао је Кристијана Зељковића да се заинтересује за спортско новинарство. Страст ка најважнијој споредној ствари на свијету од малих ногу његова је преокупација, а Свјетско првенство само је додатно ојачало његову жељу да се оствари као спортски новинар. За “Глас Српске” казао је да је велике наде полагао у успјех српске репрезентације.

- Новинарство ме занима, али у спортском духу. Велики сам љубитељ фудбала, он је мој први избор када је ријеч о спорту. Сматрам да је репрезентација Србије требало да побиједи - казао је Зељковић.

Подршка породице

Зоран Јелић каже да му је породица највећа подршка у раду.

- Мој син Лазар, који је особа са Дауновим синдромом, мотивација ми је за рад у центру. Моја супруга је ликовни терапеут, а најстарији син је спортски терапеут - казао је Јелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.