Брaћa и сестрa Пивaш нaпуштaју Дом „Рaдa Врaњешевић“

Недо, Мирослав и Aница Пиваш завршили су школе, и ускоро би требали да напусте окриље дома и започну живот у родном Броду

ИМAЛA сам само 11 година када смо Недо, Мирослав и ја остали сами... Овако почиње животна прича Aнице Пиваш, која је прије десет година, заједно са својом барћом, дошла у Дјечији дом „Рада Врањешевић“. Отац им је умро, а мајка због болести није могла да се брине о малишанима. Завршили су школе, па би ускоро требали да напусте окриље дома и да започну живот изван ове установе. Директор дјечијег дома „Рада Врањешевић“ Данило Поњарац казао је да Aница, Мирослав и Недо почетком септембра требају да напусте ову установу. - Начелник општине Брод је рекао да ће овој дјеци бити обезбијеђени кућа или стан. Како би им олакшали прве кораке у свијету одраслих предузеће „Еуроброкер“ и невладина организација „Aмићи де банбини“ прикупили су укупно 7. 700 марака - рекао је Поњарац и додао да су Пиваши дивна дјеца и да за њих има само ријечи хвале. Да ми је неко рекао, присјећа се Aница, да ћу једног дана жалити што морам напустити дом не бих му вјеровала. - Првих неколико мјесеци било ми је веома тешко. Мислила сам да се никада нећу моћи привикнути на живот у установи. Aли, убрзо сам упознала пријатељицу Наташу, завољела васпитаче и схватила да и овдје може бити лијепо - казала је Aница. Најмлађи брат Мирослав, сложио се да је у почетку било тешко, али касније лијепо одрастати у дому. Он је додао да су прославе рођендана за њега биле нешто посебно. - Ни један рођендан није прошао без весеља, торте и мноштва поклона. У дому сам стекао много пријатеља које ћу посјећивати када одем. Неки од њих су већ обећали да ће доћи код нас чим се уселимо у кућу. Другари из дома су ми као браћа и сестре, јер ми смо једна велика породица - казао је деветнаестогодишњи Мирослав. Иако је пекар по струци, Мирослав намјерава да се посвети спорту прижељкујући да постане тренер. - Одувијек су ме привлачили екстремни спортови. Недо и ја смо побиједили на такмичењу у вожњи кајака. Учествовао сам и на рафтингу Врбасом. Ипак, највише волим борилачку вјештину нанбудо. Тај спорт тренирам већ пет година и желим да једног дана обучавам друге - рекао је Мирослав. И Недо је казао да воли спорт, али и да путује. Са својим другарима имао је прилику да ужива у чарима Италије, Ирске, Грчке... - Свако љето смо проводили на мору, а некада смо и три пута годишње путовали. Посебно лијепе утиске сам понио из Грчке. Одушевиле су ме природне љепоте ове медитеранске земље и њени културно-историјски споменици - рекао је Недо. Он је фризер и машта о томе да отвори властити фризерски салон, гдје ће моћи да ради оно што воли, али и да заради новац којим ће обезбиједити бољи живот Aници и Мирославу. В. ПОПОВИЋ Неизбрисива пријатељства Иако није рођена бањолучанка Aница Пиваш нам је рекла да град на Врбасу има посебно мјесто у њеном срцу. И када оде, додала је она, везаће је неизбрисива пријатељства, како у дому тако и у школи. - Одувијек сам вољела да помажем у кухињи и да припремам разне специјалитете. Завршила сам средњу Угоститељску школу, смијер кухар. Ђачки дани остаће ми у лијепом сјећању, а нарочито часови практичне наставе. Ипак, матурско вече је било незаборавно, од свега најљепше. Осим моје браће, дошли су и пријетељи да ми пожеле срећу, па сам се осјећала као принцеза - рекла је Aница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.