Борисов спас и нада за оздрављење у Италији

Једина жеља у новој години двадесетосмогодишњем Борису Иванковићу из Бање Луке је одлазак у Италију ради лијечења и оздрављења.

Борис каже да је једини начин да оздрави трансплантација бубрега и панкреаса на клиници у италијанском граду Падови. Прича да је све почело још од рата, 1993. године, када је од проживљених стресова оболио од шећерне болести.

- Све до 2005. године носио сам се некако са том болешћу, као и сви остали који од ње болују. Осјећао сам понекад слабост, али се и то санирало одласком у Врњачку бању. Те 2005. године ствари су кренуле низбрдо и прво ми је ослабио вид - каже Борис.

На Војно-медицинској академији у Београду, приликом ласерског третмана очију, љекари су му препоручили да уради испитивања, јер су сумњали да су ослабиле функције бубрега.

- Након тога речено ми је да је само питање дана када ћу морати на хемодијализу. Двије године, из дана у дан, моје здравствено стање се погоршавало, шећер је варирао па сам због тог падао и у кому, а Хитна помоћ је у наш стан долазила све чешће. У августу прошле године много ми је позлило, отекле су ми ноге и наступило је гушење. Тада сам почео да примам дијализу - прича Борис.

Стање се донекле стабилизовало и кренуло на боље, каже Борис и истиче да је почео помало и да ради преко Омладинске задруге. Међутим, у међувремену су почели болови у кичми и висока температура.

- За Нову годину завршио сам у болници готово непокретан, ту провео неко вријеме, а послије изласка кући сви смо проживјели праве ноћне море због немогућности проналаска било каквог одговарајућег положаја тијела - каже Борис.

Родитељи, кажу, спавали нису готово никако.

- На магнетној резонанци установљена је туберкулоза 12. пршљена, када су услиједили јаки болови и лијекови. Оперисао сам тај пршљен прије два мјесеца на ВМA, али у међувремену вид ми је још више оштећен. На лијево око никако не видим, а на десно само око десет одсто. Чим физикалним терапијама употпуним постоперативну терапију, требало би, по мишљењу љекара, да проходам. У Београду су ми рекли да трансплантацију бубрега не могу да ми раде док не санирам проблем кичме, иако је мој отац био спреман да буде донатор - прича Борис.

Истиче да ће, чим стане на ноге, по препорукама љекара ићи на операцију очију у Београд, гдје се предвиђа позитиван исход.

- Међутим, над за моје потпуно оздрављење јесте трансплантација бубрега и панкреаса, јер је шећерна болест проузроковала оштећења и на том пољу. Нажалост, таква операција се у Београду не ради. Спас и нада за моје оздрављење су одлазак у клинику у Падови - завршава причу Борис.

Помоћ

Борис Иванковић живи са оцем Слободаном и мајком Јелком, која је такође инвалид. Њихова мала примања нису довољна ни да Борис оде у Италију. Он истиче да само једна дијализа на клиници у Падови кошта 350 евра, а да се не говори о операцији и трошковима боравка. Сви који желе да помогну Борису да оде у Италију и тамо потражи спас могу свој допринос дати уплатом на текући рачун, који је отворен на Борисово име у Новој банци, а број је 555-007-81434140-97.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.