Бијеле маце нису опасне по здравље

Доласком прољећа долази до појаве низа алергена које удишемо, али сјеме дрвета тополе, такозване "бијеле маце", које се у великом броју могу видјети у ваздуху не изазивају алергије код људи нити било какве тешке болести ако се удахну, као што се у народу прича.

Ово је "Гласу Српске" рекао специјалиста породичне медицине доктор Младен Шукало.

- Сматра се да "бијела маца" не изазива алергију, изузев у случајевима када дође до механичког контакта с човјеком, при чему иритира слузницу носа изазивајући кијавицу или сузење очију, а не изазива праву алергију као други алергени у природи - објаснио је Шукало.

Према његовим ријечима, прича која кружи међу Бањалучанима да "бијеле маце" садрже отровне честице и да, уколико се удахну, изазивају рак дисајних органа потпуно је неоснована.

- Aнализама сјемена дрвећа никада није показано да су "бијеле маце" отровне, а поготово да изазивају рак код људи. Као и већина других сличних, и ова прича спада у оне "рекла-казала" - додао је Шукало.

Стручњаци Шумарског факултета у Бањалуци су истог мишљења.

- Нема сумње да особама хронично обољелим од неке плућне болести ове сјеменке могу бити извор додатних тегоба, али нигдје није доказан статистички значајан већи проценат осјетљивости особа склоних алергијама баш на ове типове сјеменки. О канцерогености тих сјеменки не постоје научни радови, тако да се могу сматрати типичним "бапским" причама - рекао је предсједник друштва за заштиту дрвећа "Aрбор Магнае" и асистент на Шумарском факултету Југослав Грујић.

Он је нагласио да посљедњих деценија гајење топола у парковима и дрворедима престаје, углавном због недостатка простора за врсте дрвећа тако великих димензија.

- Додатни момент, који такође искључује ове врсте из употребе у хортикултури, представља све очигледнија "размаженост" становника града којима, за разлику од ранијих генерација, представља, наводно, велики проблем да издрже десетак дана крајем маја и почетком јуна, када се сјеме са неколицине преосталих стабала топола расијава - казао је Грујић.

Додао је да сјеменке овог типа имају и бројне зељасте врсте породице главочика (салата, цикорија...), које испуњавају ваздух у много дужем периоду.

Тополе

- Код нас су раширене три домаће врсте топола: црна и бијела топола и јасика (трепетљика). На подручју Бањалуке њихово изворно станиште су долине Врбаса и Врбање. Исконска раширеност тополе знатно је редукована човјековим насељавањем, сјечом шума и превођењем шумских у грађевинске, пољопривредне и друге површине.  Црна топола из парка "Младен Стојановић" највеће је стабло ове врсте у Републици Српској, пречника 206 центиметара и висине 37 метара - каже  Југослав Грујић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.