Бањалучанин Драган Штрукељ гради умјетничку каријеру у Америци

БАЊАЛУКА - Од плесног подијума у Бањалуци до њујоршке умјетничке сцене Драган Штрукељ градио је пут вођен љубављу према покрету, стваралаштву и истраживању сопственог идентитета.

Професионални плесач и умјетник Драган Штрукељ из Бањалуке за "Глас Српске" рекао је да тренутно живи и ради у Њујорку, гдје се бави сликарством, док је са плесом и кореографијом повезан кроз подучавање, мање пројекте и колаборације.

- Као и плес, сликарство тражи дисциплину и спремност да прихватите неуспјешне покушаје. Недавно сам отворио ово ново поглавље те су истраживање и рад на новим сликама дио моје свакодневице. Важно ми је да имам што више стварног искуства, јер из њега покушавам да разумијем људе и да се приближим себи - испричао је Штрукељ.

ОД СТИДЉИВОГ ДЈЕЧАКА ДО ШАМПИОНА

Плесом је почео да се бави са девет година, на наговор пријатеља, а прво такмичење 1997. године помогло му је да открије другу страну своје личности.

- Био сам интровертно дијете и више ме привукла идеја да упознам пријатеље и будем дио заједнице. Када сам учествовао на свом првом такмичењу, мама се бринула да, због срамежљивости, нећу смјети изаћи на плесни подијум. Иако сам завршио посљедњи, своје прво такмичење сам отплесао са великим поносом. Тада сам први пут видио другу страну себе и од тог тренутка плес је постао важан дио мог живота - навео је Драган.

Прву прилику да оде у Америку добио је са 20 година, али тада се није осјећао спремним, јер је био посвећен плесу и завршавању студија. 

- Освојио сам двије титуле државног првака БиХ у латиноамеричким плесовима у апсолутној категорији, а затим сам почео да радим као кореограф, учитељ и менаџер у плесном клубу "Gemma" и да добијам ангажмане у позоришту. Десет година касније, захваљујући познанству понуђен ми је посао плесног учитеља у Њујорку. Интуитивно сам знао да је Њујорк мјесто гдје могу да наставим да се развијам - појаснио је он.

ЖИВОТ У ГРАДСКОМ ХАОСУ И МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТИ

Иако му то није била прва посјета Америци, осјећао је да овај пут долази на дуже стазе.

- Наравно да је било изазовно, али ме је тада носио тај адреналински талас и жеља да се пронађем. У Бањалуци сам имао дом и сигурност, а Њујорк ми је због своје мултикултуралности брзо дао осјећај припадности. Када живите међу људима који долазе из толико различитих крајева свијета и дијелите сличну причу, схватите да нисте усамљени - истакао је Штрукељ.

Највећу разлику између Бањалуке и Њујорка види у интензитету живота.

- У Њујорку заиста готово ништа не спава, док у Бањалуци још можете пронаћи тренутак када град мало утихне. Оно сједење са породицом или пријатељима уз кафу, без журбе и без потребе да већ размишљате о сљедећој активности, нешто је што ми недостаје - казао је Драган.

Њујорк, како каже, представља свијет за себе, а посебно га изненађује његова разноликост.

- Можда је моје највеће изненађење то да се у Њујорку говори око 800 различитих језика, што значи толико различитих култура и менталитета, а опет, у свом том хаосу, град нађе неки свој заједнички ритам, језик и простор за толеранцију - рекао је он.

Говорећи о плесу у БиХ, истиче да талента, знања и стручности не недостаје, али да се млади све теже одлучују за дугорочно бављење овом професијом због неизвјесности коју носи.

- Ако то долази из стварне жеље и страсти, вјерујем да се прије или касније појаве путеви које нисте могли планирати или сањати - навео је Драган.

Плес га је, каже, научио колико је важан лични израз, али и прихватање несавршености.

- Не покушавам више сакрити несавршеност, него је пригрлити и учинити дијелом свог израза. Плесно партнерство ме је научило колико су односи међу људима универзални. Гдје год да одете, људи зависе једни од других. И можда најважније, схватио сам да сви долазимо са различитим способностима и ограничењима - истакао је он.

СЛИКАРСТВО ТИХА ЉУБАВ 

Поред плеса, сликарство је његова дугогодишња тиха љубав. Уписао се на Академију умјетности, али је одлазак у Њујорк поново ставио плес у први план.

- Плес ми је годинама био начин да говорим тијелом, а кроз слику сам касније пронашао други начин изражавања. У сликарству покушавам да пронађем сличну слободу, у којој фигура не мора представљати само одређено тијело, већ ми омогућава да истражујем различите верзије идентитета и емоције - појаснио је он.

Додао је да је његов ликовни рад већ представљен на групној изложби, а имао је прилику да се сусретне и са колекционарима и људима повезаним са музејима и умјетничким публикацијама у Америци и Европи.
Младима из своје земље поручује да направе први корак чак и када не знају гдје ће их одвести.

- Важно је упознати своје квалитете, али и своје недостатке и научити радити са обоје. Некад нешто што нам се учини далеким и недостижним годинама касније постане дио нашег стварног живота. Можда управо зато вриједи кренути путем који осјећамо као свој, чак и када не знамо гдје ће нас одвести. Понекад нас тај пут доведе много даље него што смо могли сањати - закључио је Драган Штрукељ.

МИРИС ЛИПЕ 

Иако се Бањалука мијења, расте и развија, Драган Штрукељ каже да и даље осјећа да је дио града. 

- Посљедњих неколико година долазим прилично често, углавном два пута годишње. Породица и пријатељи ту везу одржавају живом, а сваки долазак ми донесе нова изненађења. Мирис липе у Бањалуци може ме у једном тренутку вратити у дјетињство. То је нешто врло једноставно, али готово магично, јер показује колико је сјећање повезано са чулима. Некада имам осјећај да живим два живота истовремено - рекао је Штрукељ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.