Бањалучани заобилазе контејнере за рециклажни отпад

Весна Поповић
Бањалучани заобилазе контејнере за рециклажни отпад

Бањалука - Раздвајање папира, пластике или стакла од другог кућног отпада је за многе и даље стран појам, иако већ деценију на располагању имају намјенски за то постављене контејнере.

Директор "Чистоће" Александар Бајић је рекао да становништво веома мале количине отпада одложи у ове контејнере.

- И даље влада негативан тренд када је у питању раздвајање отпада. У граду је размјештено око стотињак ових контејнера, али је занемарљива количина смећа које се налази у посебним одлагалиштима - казао је Бајић.

Напоменуо је да је једини контингент ових контејнера набављен прије десетак година те да су постављени у ужем центру града поред школа и зграда.

- Иако су количине овако прикупљеног смећа прилично занемариве, ови контејнери се посебно празне и довозе у наше рециклажно постројење. Ту се пластични, папирни и стаклени отпад рециклира - рекао је Бајић.

У јавном предузећу "Деп-от", које управља регионалном депонијом у Рамићима, поручују да на ову депонију дневно стигне између 300 и 400 тона отпада из седам околних општина.

- Око 55 одсто тог смећа је са подручја града и све се одлаже у санитарне касете у стању у којем стигне - рекао је директор овог предузећа Ново Грујић.

Истакао је да је у току формирање студије која би требало да направи најефикаснији модел за одвајање отпада који сиже у Рамиће. Додао је да ће ово предузеће мимо тога покушати да анимира грађане да одвајају отпад који се може рециклирати, а који би они откупљивали.

- Наручили смо пресу за прикупљени папир и пет амбалажу, која би требало да стигне наредих дана у Рамиће - казао је Грујић.

Сматра да је ипак најбоље рјешење да се отпад раздваја на мјесту настанка.

- У овим условима то ће бити тешко спроводиво, а највећа препрека у томе је свијест грађана. Док год се људи воде мишљењем "ја плаћам одвоз смећа баш ме брига шта ће са тим бити", ствари ће остати овакве какве тренутно јесу - истакао је Грујић.

Казао је да промјене овог начина размишљања треба да почну у најранијем годинама живота, од дјеце у вртићима.

- На тај начин ћемо заштити средину у којој живимо, а исто тако треба се узети у обзир да је тешко раздвојити пластику и папир када се помијеша са пепелом или остацима хране - навео је Грујић.

Депонија

Ново Грујић је рекао да се тренутно завршава процес дегасификације једног дијела депоније.

- Доводимо инсталације до бакље на којој ће бити спаљивани штетни гасови. Овај процес биће у функцији од идуће године - рекао је Грујић.

Грађани

Становништво нема навику да раздваја отпад.

- Тек када дођем до контејнера падне ми напамет да сам пластичну амбалажу могао да бацим у за то предвиђен контејнер. Једноставно немамо навику, а то је велика грешка. У свијету се свуда отпад искориштава, а ми радимо по навици - све "збубамо" у обичне кесе или врећу за смеће и бацимо у један контејнер. Треба радити на свијести грађана да промијене навике. Прво код мене, па код многих других - каже Димитрије Сандић из Обилићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана