Фото: Илустрација
Сваки путнички авион мора да има такозване црне кутије и то двије, јер једна снима техничке податке лета, а друга разговор у пилотској кабини, с тим што оне, упркос њиховом називу, заправо нису црне.
Сваки путнички авион има двије "црне кутије": једну за техничке податке лета и једну за разговор у пилотској кабини.
Званично се не зову црне кутије, већ рекордер или снимач лета.
Помоћу њих се може објаснити скоро 90 одсто авионских несрећа.
Дизајниране су да издрже екстремне ударе и температуре (до 1.000°C).
Црне кутије су, заправо, најчешће наранџасте како би лакше биле уочљиве послије несреће, а назване су тако због "црног" разлога постојања.
Њихов званични назив и није црна кутија, већ "рекордер" или "снимач лета".
Према доступним информацијама, помоћу црних кутија, може се објаснити скоро 90 одсто несрећа. Ти уређаји, уведени у ваздухопловство од 1960. године, смјештени су у веома чврсте и отпорне металне кутије.
Црне кутије биљеже бројне техничке податке о лету, те се са лакоћом може утврдити шта је довело до несреће и, на примјер, који је дио авиона одговоран за његов пад.
Црне кутије су смјештене у репу авиона. Искуство је показало да тај дио конструкције приликом несреће претрпи најмање оштећења.
Црна кутија може да издржи пад са огромних висина, а то је најбитније. Тачније, могу да издрже силу од 3.600 њутна, као и температуру до 1.000 степени Целзијусових.
Након пада авиона, на сцену ступају стручне службе којима је циљ да што прије пронађу црну кутију како би се установио узрок несреће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике