"Сванула је зора – на Марсу": НАСА објавила снимак

Национална управа за аеронаутику и свемир (НАСА) објавила је снимак свитања на површини Марса који је направио њен ровер „Кјуриосити“, на којем се види како сунчева свјетлост обасјава стеновите врхове формиране прије више милијарди година, док возило величине аутомобила наставља истраживање Марса.

Ровер „Кјуриосити“ слетео је на Марс 2012. године, у кратер Гејл у близини Марсовог екватора, а од 2014. године пење се уз планину Шарп, високу око пет километара, која се уздиже из дна кратера, преноси Ројтерс.

Снимак је направљен камером Масткам око сат времена након изласка Сунца, а на њему се у даљини виде литице и стјеновити гребени које је обликовао ветар.Слој стена другачији од свих досадашњих
„Свијетли стјеновити врхови у даљини припадају слоју стена који се изгледом прилично разликује од свих слојева кроз које је ровер до сада прошао. Сматрамо да је некада био састављен од седимента који је наносио вјетар, можда пијеска, а можда чак и пепела који је у кратер доспио усљед оближње вулканске активности“, рекао је научник Ешвин Васавада из НАСА-ине Лабораторије за млазни погон, задужен за мисију „Кјуриосити“.

Према његовим ријечима, након што се седимент претворио у стену, вјетар је током милиона година обликовао њен површински слој у гребене познате као јарданзи.

Сматра се да је овај слој настао прије око три милијарде година и да се простире на око 16 километара дуж сјеверозападног дијела планине Шарп.Васавада је навео да тај слој највјероватније није дио непрекидног низа слојева од којих је састављена планина Шарп, већ да је настао нешто касније, изнад геолошког дисконтинуитета, односно периода током којег су претходни слојеви еродирали прије него што су преко њих наталожени нови.

Ровер је током постепеног успона на планину савладао висинску разлику већу од једног километра, што је највећа висина коју је неки ровер до сада достигао на Марсу, саопштила је НАСА.

Трагови језера и потока
Планина Шарп састоји се од слојева стена који чувају трагове различитих периода геолошке прошлости Марса.

Проучавајући те слојеве, научници су сазнали више о језерима и потоцима који су некада покривали овај дио планете, када је Марс био топлији и влажнији него данас.

НАСА се нада да ће „Кјуриосити“ до слоја јарданза стићи 2027. или 2028. године, када ће његови инструменти детаљно проучити његов геолошки састав.

Ровер „Кјуриосити“ истражује геологију и климу Марса и покушава да утврди да ли су на тој планети некада постојали услови погодни за живот микроорганизама.

То је један од два НАСА-ина ровера који тренутно истражују Марс, док се ровер „Персеверанс“ креће дуж ивице кратера Језеро на сјеверној хемисфери.

Васавада је нови снимак описао као призор који га подсећа на путовање кроз Долину споменика у америчкој савезној држави Аризони, али је истакао да наранџасто небо и плавичасте нијансе изласка Сунца јасно показују да је ријеч о Марсу, преноси Спутник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.