Фото: Најизолованије културе на планети
ЛОНДОН - BBC је направио избор пет најизолованијих култура на планети. Њихове традиције нам могу дјеловати неразумљиво, али вјероватно постоје дуже од наше.
Најмистериозније на листи је племе из прашума Амазона у Бразилу. Недавно је откривено и о њему се зна (ни)мало, па још немамо чак ни назив за њега. Откривено је искључиво захваљујући чињеници да су се кријумчари дроге и дрвосјече приближили њиховом селу. Мада племе има ограничене контакте чак и са другим племенима у региону, са њима им је заједнички језик пано. Поред тога, зна се да припадници племена живе у великим колибама и да су главне намирнице којима се хране банане, кукуруз и кикирики.
Канадски ИнуитиКанадски Инуити спадају у најстарије народе на планети, чији се трагови могу пратити до 20.000 година у прошлост. Све те миленијуме су преживјели у једном од најсуровијих окружења: на крајњем сјеверу данашње Канаде, гдје су љети дани дуги, а температуре умјерене, али зато зими влада готово непрекидна ноћ и температура се не пење изнад нуле. Већину живота Инуити проведу у лову на морске сисаре, китове и фоке, и у рибарењу, у чему су изузетно вјешти.
Самији са сјевера Европе
Домородачко становништво Самија обухвата крајњи сјевер Шведске, Норвешке, Финске и Русије. Они су једини званично признат аутохтони народ Скандинавије. Њихова главна занимања су лов уз помоћ замки, овчарство и рибарење, али најпознатији су по стадима ирваса. Ирваси им не служе само за храну, већ од њихове коже израђују и склоништа и одјећу. Већина говори матерњим језиком сами.
Сентинелзи
Као и новооткривено амазонско племе, и Сентинелези се енергично противе контактима са спољним свијетом. На срећу по њих, живе на сјеверном Сентинелском острву, које припада Андаманском архипелагу, усред Индијског океана. Процјењује се да их у овом тренутку има мање од 250, дијелом и зато што је у питању народ ловаца-скупљача, који се не бави пољопривредом. Веома вјешто гађају лаким копљем и луком. О њиховом друштвеном животу се мало зна.
Индијански народ из сјеверног Бразила и јужне Гвајане је са Европљанима први пут дошао у контакт 1428. године, током Колумбовог трећег путовања. Првобитно су практиковали полигамију, али се под утицајем мисионара данас већина бракова склапа уз благослов католичког свештенства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.