Историјски подвиг: Спојена вјештачка интелигенција и квантни рачунар

Међународни тим из компаније Мултиверс Компјутинг успио је да оствари историјски подвиг.

Научници су повезали постојећи модел вјештачке интелигенције са суперпроводљивим квантним рачунаром компаније ИБМ и натјерали га да тачно одговори на компликована питања која су за његову класичну верзију била нерјешива.

Ово истраживање представља прву успјешну демонстрацију такозваног "квантног побољшања" на већ постојећем, масовном АИ моделу који се користи у реалном свијету.

Главни проблем модерних система, као што су ЧетГПТ или Клауд, јесте то што њихово описмењавање захтијева стравичну количину ресурса. На примјер, процјењује се да ГПТ-5.5 модел има између два и пет билиона параметара. Што је модел паметнији, то му треба више параметара, а самим тим и огромна физичка инфраструктура и дата центри који троше абнормалне количине струје.

Научници су одлучили да тестирају алтернативу и експериментисали су на Метином моделу Ллама 3.1 8Б (који има 8 милијарди параметара).

Умјесто да вјештачки повећавају модел и пуне му меморију, они су у њега убацили специјалне математичке матрице, односно квантне адаптере (ЦУА). Када су овај хибридни систем покренули на моћном 156-кубитном процесору ИБМ Qуантум Сyстем Тwо, догодило се нешто невјероватно.

Са додатком од свега 6.000 сићушних параметара (што је занемарљив скок од 0,000075%), перплексност (ППЛ) модела смањена је за 1,4%.

Перплексност је кључна метрика у свијету вјештачке интелигенције која мјери способност алгоритма да погоди сљедећу ријеч у реченици. Што је ППЛ нижи, то је АИ стабилнији. Висок ППЛ значи да ће модел почети да "халуцинира" и даје потпуно бизарне и неповезане одговоре.

Квантно освјежени модел је смјеста показао надмоћ у пракси. На тесту из астрономије, класичан Лама модел је нетачно тврдио да само Сатурн има планетарне прстенове. Квантно унапређени модел је из прве тачно препознао све Јовијанске планете са прстеновима. Сличан успех поновио се и на комплексном питању из генетике и биологије, где је "обична" вештачка интелигенција заказала, а квантна дала тачан одговор, преноси ЛајвСајенс.

Највећа препрека у овом историјском експерименту био је космички и земаљски шум (зрачења Wи-Фи мрежа, телефона, па чак и магнетно поље Земље) који лако квари осјетљиве прорачуне у кубитима. Ипак, научници су доказали да је хибридни модел одржив и да успјешно неутралише грешке.

Крајњи циљ овог правца истраживања јесте достизање "квантне предности" - момента када ће АИ системи покретани квантним чиповима постати толико напредни да ће моћи да рјешавају проблеме о којима класични суперрачунари данашњице не могу ни да сањају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.