Докази о људским жртвама пронађени у гробницама првих египатских фараона

Антрополози су открили доказе о насилној смрти великог броја дворских званичника сахрањених поред фараона Прве династије у некрополама Абидос и Ум ел-Каб чиме је подржано постојање људских жртава у раној историји Древног Египта.

Значајан напредак у форензичким и биоархеолошким истраживањима омогућио је научницима да сазнају више о људском жртвовању у древном Египту, а докази о томе пронађени су у гробницама првих египатских фараона, наводи се у најновијој студији коју преноси портал Фронтиерс.

Нове методе истраживања примијењене су на посмртне остатке у краљевским погребним комплексима из периода Прве династије, око 3078-2900. п. н. е, на локалитету Ум ел-Каб у Абидосу, гдје су стотине дворских званичника и занатлија сахрањене око гробова раних краљева.Користећи примјер Абидоса, холистички приступ који одликује биоархеологију као научну дисциплину, омогућава не само да се поново тумаче бројне збирке налаза из прошлости, већ и да се темељно преиспита начин на који се схвата друштво древног Египта и Нубије.

Савремене анализе су показале да су на посмртним остацима многих појединаца у Абидосу присутне повреде настале у вријеме смрти, као и да су првобитни истраживачи вјероватно уочили те повреде, али их погрешно протумачили као постмортална оштећења.„У многим древним културама, слуге су често жртвоване заједно са господарима како би наставиле да им служе у загробном животу. Такође је могуће да је то била демонстрација моћи владара - неки дворјани су се можда добровољно жртвовали зарад вјечног загробног живота, док су други жртвовани насиљем“, објаснила је Розалин Кембел, истраживач на Универзитету Пердју (САД).

Испоставило се да су у 39 одсто случајева лобање старих Египћана имале карактеристичне пукотине изазване ударцем тупог, равног предмета у потиљак или други дио лобање. Такве повреде, како показује анализа научника, довеле би до изненадног губитка свијести, унутрашњег крварења и брзе смрти дворјана, што подржава идеју о ритуалном убиству, закључила је Кембел.

Напредак у сазнањима о етиологији повреда, тафономији и нијансама социоекономског статуса видљивим у начину сахрањивања омогућава нам да преиспитамо првобитне закључке до којих су истраживачи дошли прије једног вијека.

Савремене методе примјењене су посебно на збирку посмртних остатака које је истраживач Флиндерс Питри ископао двадесетих година 20. вијека у Абидосу, у јужном Египту.Рани истраживачи су сматрали да они пружају доказе о људском жртвовању на самом почетку египатске државе.

Примјена знања и резултата истраживања прикупљаних током читавог једног века омогућила је поновну процјену ових налаза и осавремењивање наших сазнања, потврђујући ове закључке.

Та нова сазнања су, међутим, истовремено и усложнила разумијевање налаза, јасно показујући да су погребни ритуали везани за сахрањивање владара Прве династије вјероватно били сложенији и разноврснији него што се претпостављало.

Аутори истраживања указују да би ова студија требало да подстакне друге стручњаке да, користећи савремену технологију и методе, поново проуче налазе својих претходника и тако континуирано унапређују разумијевање живота у прошлости, чак и на подручју тако богатом археолошким налазима као што је долина Нила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.