Фото: Ilustracija
У децембру 2025. свијет је на тренутак задржао дах. Друштвене мреже, технолошки портали и Yоутубе канали били су преплављени снимцима и насловима који су звучали надреално: фински тимови су, наводно, „успјели да без жица пренесу енергију кроз ваздух“.
Док су се видео-клипови муњевито ширили, многи су се сјетили Николе Тесле и његовог вијек старог сна о бежичној дистрибуцији електричне енергије, па се поставило питање: Да ли смо коначно закорачили у свијет какав је замишљао генијални проналазач или је ријеч о модерној верзији научне легенде?
Мета напушта виртуелну реалност
Прича је почела тихо, у академским и истраживачким круговима, али је врло брзо добила медијски замах. А онда се испоставило да се ради о експериментима који су се обављали у финским лабораторијама и технолошким институтима.
Годинама, они су радили на различитим облицима бежичног преноса енергије, али су тек крајем 2025. ти пројекти доспјели под глобалне рефлекторе. На друштвеним мрежама су се појавили снимци на којима мала сијалица свијетли без видљивог кабла, а коментари су били препуни поређења са Теслиним експериментима из Колорадо Спрингса и његовом чувеном, никада довршеном Варденклиф кулом („Теслиним торњем”, његовим амбициозним експериментом за бежични пренос електричне енергије и комуникација широм света).
Комерцијални бежични пренос
Тврдње да је Финска започела комерцијални бежични пренос електричне енергије за домаћинства показале су се као претјеривање. Класична инфраструктура, далеководи, трансформатори и утичнице, и даље остају кичма енергетског система, док су финска достигнућа прије у домену напредних прототипова него масовне примене.
Ипак, узбуђење које је пратило ову причу није без разлога. Свијет енергетике се убрзано мијења, а бежични пренос енергије могао би једног дана бити једнако уобичајен као Wи-Фи.
Теслина визија
Како су стручњаци убрзо објаснили, стварност је била нијансиранија од сензационалних наслова. Фински научници нису „уклонили каблове“ из енергетског система, нити су почели да шаљу гигавате струје кроз ваздух. Оно што су они демонстрирали био је напредни облик бежичног преноса енергије на кратким дистанцама, заснован на магнетној резонанци и радио-таласима. Енергија је заиста путовала кроз ваздух, али на веома ограниченим растојањима и под строго контролисаним условима.
Наша свакодневица
Од бежичних пуњача за телефоне до напајања медицинских имплантата или индустријских сензора, такве технологије већ постоје у нашој свакодневици. Оно што је фински пројекат учинило посебним јесте амбиција да се домет и ефикасност бежичног преноса повећају, што би у будућности могло значајно да промијени начин на који користимо енергију у паметним градовима, роботици или интернету ствари (ИоТ), мрежи повезаних уређаја који међусобно размјењују податке путем интернета без директне људске контроле.
Управо ту се поново појављује Теслина визија. Он је још почетком 20. вијека вјеровао да је могуће пренијети енергију кроз атмосферу без каблова и замишљао свијет у којем би струја била доступна свима, свуда.
Фински експерименти, иако далеко скромнији од тог грандиозног сна, показују да идеја бежичне енергије није заборављена, преноси Политика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.