Велики заокрет у Европи: Да ли је дошао крај забрани бензинаца и дизелаша?

ПАРИЗ/БЕРЛИН - Њемачка и Француска покушавају да промијене европску стратегију за аутомобилску индустрију и отворе простор за наставак продаје возила са моторима са унутрашњим сагоријевањем и након 2035. године.

 Нови приједлог предвиђа флексибилнија правила о емисијама угљен-диоксида, што би могло да продужи живот бензинским и дизел моделима, али и хибридима.

Слабија продаја електричних аутомобила, затварање фабрика и отпуштања радника појачали су притисак на европске институције да преиспитају досадашњу политику.

Компромис који заговарају њемачки канцелар Фридрих Мерц и француски предсједник Емануел Макрон требало би да помогне опоравку европске ауто-индустрије, уз задржавање климатских циљева.

Флексибилнија правила за бензинске и дизел моторе

Док је досадашња стратегија Брисела била усмјерена на прелазак на возила са нултом емисијом издувних гасова, Берлин и Париз заговарају другачији приступ.

Према предложеном компромису, циљ смањења емисија CO₂ за возне паркове нових аутомобила био би постављен на 90 одсто. За европске возаче, али и за милионе радника у њемачким и француским фабрикама, евентуално усвајање овог плана могло би да донесе значајне промјене, пише „Јутарњи лист“.

Њемачки канцелар Фридрих Мерц није скривао задовољство постигнутим договором, оцијенивши га побједом здравог разума и слободе избора. „Ово је добар дан за возаче и радна мјеста у Њемачкој, Француској и Европи“, поручио је Мерц, нагласивши да пакет обезбјеђује преко потребну технолошку отвореност без одустајања од климатских циљева, преноси Ројтерс.

Шта би нова правила значила за возаче?

Један од најважнијих захтјева њемачке стране био је ублажавање строгих ограничења која су произвођаче аутомобила доводила у тежак положај. Према ранијим плановима, након 2035. године класични мотори могли би да опстану само ако користе скупа и технолошки захтјевна синтетичка горива.

Мерц је током преговора настојао да уклони ову обавезу. Остављањем простора од 10 одсто у оквиру предложених еколошких правила, Европска унија могла би да омогући произвођачима наставак продаје одређеног броја бензинских и дизел модела, као и хибридних возила. То би значило да би произвођачи, у зависности од коначних правила и структуре продаје, могли да задрже традиционалне моторе у својој понуди и након 2035. године, под условом да испуне прописане критеријуме за емисије.

Приједлог предвиђа и признавање е-горива и биогорива као могућих начина за допринос остваривању циљева смањења емисија. Тиме би се отворио простор за додатна улагања у развој чистијих технологија мотора са унутрашњим сагоријевањем.

Државе чланице, према замишљеном компромису, имале би и више слободе у погледу обавезних квота за електрификацију великих пословних возних паркова, што би смањило притисак на компаније.

Ауто-индустрија задовољна, еколози упозоравају

Приједлог је изазвао подијељене реакције широм Европе. Велики произвођачи аутомобила поздравили су најављену флексибилност, јер би им она могла обезбиједити већу предвидивост у периоду економских притисака и великих промјена на тржишту.

Из „Фолксваген групе“ поручили су да споразум шаље снажан сигнал одговорности према индустрији.

Истакли су да би флексибилнија правила омогућила наставак борбе за заштиту климе без угрожавања конкурентности европских произвођача. Сличан став заступају и у компанији „Стелантис“, гдје сматрају да би нови оквир оставио више простора за развој и иновације. С друге стране, организације за заштиту животне средине изразиле су незадовољство, оцјењујући компромис као попуштање пред интересима аутомобилске индустрије.

Еколошки активисти упозоравају да би ублажавање правила за преосталих 10 одсто емисија могло да успори зелену транзицију и угрози водећу позицију Европе у климатској политици.

„Произведено у Европи“ као одговор Кини

Француска је, међутим, у преговорима настојала да обезбиједи и мјере заштите домаће индустрије. Док је Њемачка инсистирала на флексибилнијим правилима за моторе, предсједник Емануел Макрон добио је подршку за јачање приступа „Made in Europe“, односно „Произведено у Европи“.

Према предложеном рјешењу, државне субвенције и јавне набавке у Европској унији биле би првенствено усмјерене ка возилима која се у значајној мјери производе у европским фабрикама.

Циљ је да се домаћа индустрија заштити од све снажније конкуренције повољнијих кинеских електричних аутомобила.

Ипак, независни економски аналитичари упозоравају на могуће слабости таквог приступа. Кинески произвођачи све више улажу у европско тржиште и граде фабрике на европском тлу, чиме би могли да заобиђу дио ограничења усмјерених на увоз.

Коначна одлука још није донесена

Заједнички приједлог Берлина и Париза требало би да буде разматран у институцијама Европске уније. Иако иза њега стоје двије највеће економије Уније, коначан исход преговора још није извјестан.

Евентуално усвајање измјена могло би значајно да утиче на будућност европског аутомобилског тржишта, као и на положај бензинских, дизел и хибридних возила након 2035. године. Важно је нагласити да је ријеч о приједлогу и политичком компромису који тек треба да прође одговарајућу процедуру у институцијама ЕУ.

Зато се још не може сматрати да је забрана продаје нових аутомобила са моторима са унутрашњим сагоријевањем дефинитивно измијењена, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.