Дубаи поново пркоси стварности

Беспрекорни дан у Персијском заливу и треперим, покушавајући да угледам Фолкландска острва. Ако су подаци са Google Maps тачни, требало би да се налазе на удаљености од једне миље.

„Таман толико да их могу видети без напуштања свог приватног базена“, пише Роберт Џекман за британски Telegraph.

Веројатно је управо овакву географску илузију имала на уму владарска кућа Дубаија када је први пут представила концепт Светских острва: огромне мреже од 300 вештачких острва, три миље удаљених од обале Дубаија, распоређених тако да подсећају на мапу света (или барем мапу света нацртaну по сећању на салвети из коктел бара).

Од амбиције до кризе

Од тренутка када су најављена, острва су постала магнет за неке од најамбициознијих светских инвеститора. У једном тренутку постојали су планови да се поједина острва претворе у тематске ризорте и атракције налик Лас Вегасу, укључујући реплику Чудовишног тротоара на „Ирску“, верну реконструкцију култног Шангајског хоризонта, мрежу венецијанских канала и острво посвећено моди под надзором Карла Лагерфелда.

Државни инвеститори успели су да изграде сама острва, извукши око 320 милиона кубних метара песка (довољно да се стадион Вембли напуни готово 100 пута). Али велики планови су пропали након глобалне финансијске кризе 2008. године. Неколико инвеститора повезаних са пројектом банкротирало је, а један је завршио у затвору због спорних чекова. Године 2011. правник из Nakheel Properties, фирме која је надзирала пројекат, признао је да су острва „у коми“.

Поново оживљавање

Годинама су стајала потпуно пуста, служећи само као занимљив призор путницима који слећу на аеродром у Дубаију или га напуштају. Али у последњој деценији почела су полако – можда чак и светлосном брзином – да оживљавају, делимично захваљујући неколицини упорнијих девелопера који се нису хтели одрећи првобитне визије.

Неколико њих је у пројекту већ деценијама. Аустријски девелопер Јозеф Клајндинст – бивши полицајац који је стекао богатство на тржишту некретнина Дубаија раних 2000-их – први пут је купио острво које представља Аустрију 2007. године. Када га је „узео вајб“, купио је још пет: Шведску, Швајцарску, Немачку, Монако и Санкт Петербург.

„Срце Европе“ оживљава

Скоро 20 година касније, Клајндинстова визија се коначно остварује кроз пројекат „Срце Европе“ – континентално тематски ризорт који обједињује хотеле и луксузне приватне резиденције распоређене преко више острва и повезане глисерамa који јуре ка Дубаију и назад.

Клајндинст је први који ће признати да је „Срце Европе“ и даље у изградњи. Али оно што је до сада успео да направи – заиста је импресивно. Током обиласка острва посећујем спектакуларну приватну вилу Sweden House, са кровом инспирисаним викиншким бродом и окружену приватном џунглом која нема никакве везе са Скандинавијом, као и футуристичку потопљену вилу у којој из главне спаваће собе можете посматрати рибу како пролази или уживати у спољном ђакузију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.