Тајна египатске пустиње: Пронађено гробље древних ајкула старо 70 милиона година

Испод врелог пијеска египатске Западне пустиње крију се трагови свијета који је данас готово немогуће замислити.

На мјесту гдје се сада простиру сушни предјели, прије више од 70 милиона година налазило се топло тропско море, препуно риба, бескичмењака, морских гмизаваца и бројних предатора.

Древне врсте ајкула и њихово станиште

Доказ за то стигао је у облику 14 фосилизованих зуба који су научницима пружили изузетно важан увид у древни екосистем. Истраживачи су утврдили да су зуби припадали данас изумрлим врстама ајкула, чак пет различитих.

Фосили су пронађени на великом кречњачком узвишењу у средишњем дијелу египатске Западне пустиње – Абу-Тартуру, око 640 километара југозападно од Каира.

Данас је ово подручје познато по огромним резервама фосфата и важној улози у египатској рударској индустрији, али је његова прошлост била потпуно другачија.

Разлике у начину живота и исхрани

Облик фосилизованих зуба открива да древне ајкуле нису биле само различите врсте истог предатора, већ су вјероватно имале различите начине живота. Неки зуби били су танки и дугачки попут игала, други широки и назубљени, док је један примјерак био закривљен.

Такве разлике указују на то да су ајкуле ловиле различите врсте плијена и заузимале јединствене положаје у ланцу исхране. Док су неке вјероватно ловиле ближе обали, друге су биле прилагођене животу у дубљим водама.

Посебно је занимљив налаз врсте Scapanorhynchus cf. raphiodon. Њени карактеристични, дугачки зуби налик иглама могли би представљати први примјерак те врсте икада пронађен у Африци.

Истраживачи сматрају да би овај фосил могао бити и најмлађи познати примјерак те врсте у фосилном запису, пошто су други до сада пронађени примјерци знатно старији.

Богатство древног екосистема

Ни остале врсте нису раније забиљежене на Абу-Тартуру. Штавише, Serratolamna cf. serrata и Squalicorax bassanii до сада нису биле документоване ни на једном другом налазишту у Египту.

Али, зуби нису једини траг некадашњег живота. У истом подручју пронађени су докази о ситним рибама, бескичмењацима и предаторским морским гмизавцима. То све указује на постојање сложеног екосистема који је некада постојао на мјесту данашње пустиње.

Научници сматрају да је древним становницима тог мора погодовала појава такозваних узлазних струја.

 

Ријеч је о процесу током којег хладна вода богата хранљивим материјама из дубине доспијева ка површини.

Такве воде могу да подстакну снажан развој планктона и других сићушних организама, који представљају основу морског ланца исхране. Њихово обиље потом подржава читаву мрежу живота – од ситних риба и бескичмењака, преко ајкула средње величине, па све до огромних предатора.

Реконструкција праисторијског мора

Фосили зато не представљају само доказ да су ајкуле некада живјеле на простору данашњег Египта. Они омогућавају научницима да реконструишу читаво морско окружење које је постојало током периода касне креде.

Тадашња Земља била је знатно топлија и влажнија него данас. Простор данашњег Египта изгледао је потпуно другачије, а дијелови земље били су потопљени топлим водама Тетиса, древног мора које је заузимало огромне површине.

Истраживачи предвођени стручњацима са Универзитета у Каиру упоредили су пронађене зубе са фосилима познатим из других дијелова свијета и идентификовали пет изумрлих врста – Cretalamna cf. maroccana, Scapanorhynchus cf. raphiodon, Serratolamna cf. serrata, Squalicorax bassanii и Squalicorax pristodontus.

Чињеница да су пронађени у истом слоју богатом фосфатима посебно је значајна. Научници сматрају да су се њихови остаци током времена накупљали у топлом тропском или суптропском мору. Древно море вјероватно се простирало уз спољашњи дио континенталног подручја, док је морско дно прелазило у падину која је водила ка још дубљим водама.

Због тога су се на релативно малом простору могли наћи предатори који су насељавали различите дијелове морског окружења.

Данас је тешко повезати такав призор с пејзажом Абу-Тартура. На том подручју налазе се једне од највећих резерви фосфата у региону, а пустињски предјели дјелују готово потпуно лишено живота. Ипак, испод њих су остали сачувани трагови некадашњег свијета. Студија која описује ове налазе објављена је у стручном часопису Cretaceous Research, преноси Телеграф.рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.