Које очи боље виде, плаве или црне?

Особе са свјетлијим очима боље виде, резултат је прелиминарног експеримента. Наиме, Кјоко Јамагучи и Фејт Ерин Кејн са Универзитета Џон Мурс у Ливерпулу истраживале су јасноћу читања код 39 одраслих особа које су биле подвргнуте једноставном тесту.

Боје очију су верификоване као плаве или смеђе, а у експерименталној групи било је 25 људи са неком нијансом плавих очију и 14 са свијетлосмеђим или тамносмеђим очима. Они са плавим очима могли су да читају под слабијим свјетлом – од само 0,7 лукса у просјеку – док је особама са смеђим очима у просјеку било потребно минимално освјетљење од 0,82 лукса. Имајући то на уму, ова прелиминарна студија показала је да је губитак пигментације у оку био особина код припадника неких популација како би се максимизирао вид у окружењима са слабом освјетљеношћу, пише „Сајенс алерт“.

Свако око „попрскано“ је различитим количинама протеина као што је меланин. Веће количине овог протеина затамњују очи. Како се пигментација исцрпљује, расипање свјетлости кроз провидне слојеве ока даје им плављу нијансу. Претпоставка је да је еволуција некима подарила више пигмента из доброг разлога. С обзиром на то да особе са тамнијим очима имају мању учесталост обољења као што су рак и макуларна дегенерација, око са пуно меланина ће вјероватно пружити већи степен заштите.

Плаве очи су резултат генетске промјене која се догодила давно и која се данас пренијела крвним линијама надалеко и нашироко кроз вијекове, а данас се могу наћи код стотина милиона људи широм свијета. Као и многе адаптације, објашњење и разлог настанка плавих очију свакако су сложени.

У сваком случају, нова прелиминарна студија указује на широк спектар и богатство различитости савременог човјека, и на то колико те различитости могу утицати на свакодневни живот. Овог пута у питању је квалитет чула вида, тачније – утврђивање финих разлика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.