Кинески научници развили АИ модел за предвиђање депресије четири године унапријед

ШЕНЖЕН - Кинески научници са Универзитета у Шенжену развили су модел вјештачке интелигенције (АИ) за који наводе да би могао да предвиди ризик од развоја депресије до четири године унапријед, што би, уколико се потврди у даљим истраживањима, могло да омогући ранију превенцију и лијечење тог психијатријског стања.

Истраживачи са Универзитета у Шенжену навели су да тешки депресивни поремећај погађа више од 332 милиона људи широм свијета и да се тешко лијечи.

Према њиховим наводима, могућност предвиђања ризика од депресије и правовременог предузимања превентивних мјера могла би да донесе значајну корист јавном здрављу, пише Саут Чајна морнинг пост.

Модел је развијен на основу података из два клиничка истраживања депресије код адолесцената спроведена у неколико европских земаља.

У једној студији учесници су у узрастима од 16, 19 и 23 године пролазили контролне прегледе који су обухватали снимање магнетном резонанцом, анализе крви и упитнике, како би се утврдило да ли имају симптоме депресије.

Кинески истраживачи анализирали су прикупљене податке, а затим их користили за израду модела вјештачке интелигенције намијењеног откривању ризика од депресије.

Примјена коначног модела омогућила је истраживачима да предвиде који ће 19-годишњаци имати већи ризик да до 23. године развију депресију, а предвиђања су потврђена подацима из завршне фазе истраживања.

Приликом израде модела анализирани су одговори испитаника на слике, укључујући фотографије људских лица, као и реакције њихових можданих сигнала.

"Ови налази указују на могући механизам који повезује генетску рањивост са промијењеним опажањем емоција и каснијом депресијом, као и на потенцијални предиктивни рачунарски маркер за рано откривање и превенцију", навела је Лу Хан, ванредна професорка на одјељењу за вјештачку интелигенцију Универзитета у Шенжену.

Детаљна анализа мождане активности коју је спровела група Лу Хан показала је да су учесници чији мозак није успијевао да разликује различите емоције на лицима и који су друге људе чешће доживљавали као љуте имали значајно већи ризик да у одраслом добу развију симптоме депресије и анксиозности.

На основу тих резултата истраживачи су развили модел дубоког учења који опонаша начин на који мозак обрађује визуелне информације, како би предвидјели начин на који мозак кодира апстрактне емоционалне појмове, попут љутње.

Лу Хан је затим развила маркер на основу тих резултата и примијенила га на учеснике другог истраживања које је поредило депресију са другим менталним поремећајима, укључујући алкохолизам, компулсивно преједање и злоупотребу дрога.

Резултати су показали да су, међу групом од више од 400 адолесцената са различитим облицима депресије, абнормалне вриједности забиљежене само код оних којима је клинички дијагностикован велики депресивни поремећај, укупно 134 испитаника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.